Depresija: Skrivena patnja sa mnogo lica koja krade radost

Depresija je vrlo kompleksna pojava u okviru našeg mentalnog zdravlja koja se manifestuje mnogobrojnim promenama i simptomima u našoj emocionalnoj, kognitivnoj, ponašajnoj, telesnoj, voljno-nagonskoj i sferi međuljudskih odnosa.

Depresija ima mnoga lica. Depresivno raspoloženje ukljućuje potištenost, utučenost, obeshrabrenost, zabrinutost, očajanje, anksioznost, beznadežnost, krivicu, bespomoćnost. Kada je ovo izraženo velikim intenzitetom, na subjektivnom nivou pojedinac to veoma bolno proživljava, prožet je time i iz osnova menja stav prema sebi i svetu, onemogućen je i sprečen da ostvaruje svoje elementarne ljudske potrebe kao što je voljenje, rad, uživanje, saosećajnost, zajednički život sa drugima. Jedna od specifičnosti depresivnog afektiviteta, po čemu se on kvalitativno bitno razlikuje od normalne tuge, jeste pad emocionalnog reagovanja na događaje u okolini a manifestuje se kao anhedonija tj. gubitak životne radosti i kao osećanje bezosećajnosti, letargije, odustvo svih osećanja.

Gubitak radosti je doživljaj koji se lako prepoznaje jer se odražava na ponašanje osoba koje boluju od depresije.  Kada je gubitak životne radosti umereno prisutan, ljudi kreću sa napuštanjem dotadašnjih omiljenih aktivnosti. Prestaju sa izlascima, gledanjem tv, ne posvećuju se više svom hobiju, smanjuje se opšta produktivnost itd. U tome više ne pronalaze zadovoljstvo. Primer nemogućnosti doživljavanja pozitivnih i prijatnih osećanja primerenim spoljašnjim okolnostima je bolno iskustvo da u kontaktu sa voljenim osobama, na primer decom, ne osećaju očekivano radovanje.

Depresija može  da izazove i dekoncentrisanost, smetnje pažnje, rasejanost, zaboravnost, teškoće memorisanja. Česta je i suicidalna ideacija a i niz telesnih simptoma kao što su umor, letargija, nedostatak energije, motivacije, glavobolje, razni bolovi u telu bez organskog uzroka (bol u leđima, bol u mišićima), zatim poremećaj spavanja, apetita, gubitak težine ili dobijanje na težini, gubitak seksualne želje. U međuljudskim relacijama dolazi do povlačenja, osamljivanja, izbegavanja druženja.

Blage do umerene forme depresivnih raspoloženja vrlo često mogu ostati neprepoznate kao takve od strane onih koji ih doživljavaju i koji ne shvataju da zapravo imaju problem. Nekad misle da je način na koji se osećaju privremen i da će nestati sam od sebe protokom vremena ili pak odlaskom u teretanu, šetnjom, čitanjem, gledanjem zanimljivog filma. Traže nešto spolja što bi im omogućilo da se iznutra osete zadovoljno ili im skrenulo pažnju sa problema ali efekti toga su kratkotrajni.

Lečenje depresije je kompleksno. Ono obuhvata najčešće kombinovanje psihoterapije i farmakoterapije kao i rad sa porodicom i širom socijalnom sredinom. Početak lečenja zahteva izlaženje u susret neposrednim potrebama ljudi koji sesuočavaju sa depresijom. U izboru metode psihoterapije mišljenja su podeljena, pojedini autori preporučuju individualnu psihoterapiju dok drugi smatraju da je grupna psihoterapija efektivnija. Ove dve metode ne treba suprotstavljati jednu drugoj, jer se one uzajamno dopunjuju. Kod depresivnih postoje dva stava na početku lečenja, koji su produkt unutrašnje dinamike i težine bolesti. Depresivna osoba može sam ulazak u psihoterapiju da smatra potvrdom svoje bezvrednosti i nesposobnosti, jer u našoj kulturi se depresivnoj osobi uglavnom nameće stav da je sama kriva što je u takvom stanju. Dolazak na terapiju nije dokaz poraza i ličnog neuspeha nego početni korak ka izlečenju. U drugom slučaju, uglavnom lakši depresivni bolesnik, dolazi na psihoterapiju sa prevelikom nadom i magijskim očekivanjima da će zauvek biti oslobođen žalosti i očajanja. Sklonost ka depresivnosti je negde sastavni deo ljudske prirode i da sa njom treba da naučimo da povremeno živimo. Sazrevajući naučimo da je izdržimo i da se lakše nosimo sa njom. Psihoterapija pomaže da klijent otkrije uzroke svog stanja, rekonstruiše svoj psihički život, upozna se sa sobom i da prihvati/usvoji zrelije mehanizme odbrane i nošenja sa depresijom.

Živeti s depresijom i suočavati se s njom svakodnevno je izuzetno teško. Depresivnoj osobi, koja se neretko bori da oseti bilo kakvu nadu mesecima, mnogo će pomoći naše prisustvo, zagrljaj, da budemo tu kada poželi naše društvo, da budemo strpljivi, da je saslušamo, razumemo, podržimo kako bi shvatila da nije sama u tome, motivišemo da krene . Samo saznanje, da nismo sami i podrđka bližnjih, je pola bitke kada je u pitanju depresija.

Jelena Krstić, psiholog i psihoterapeut

Poliklinika Anima Plus,
Bulevar Nemanjića 85A, Niš 
060/734 9000

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.