FOMO – Strah od propuštanja: Šta se dešava kada nisam online?

Kao deo tela, produžena ruka koja vodi do tuđeg dvorišta koje je očišćeno od korova, gde sve cveta ili samo što nije procvetalo. Tamo su neki nasmejani ljudi čije se brige rešavaju čarobnim štapićem, oni obilaze svet, ekskluzivne restorane, zabave i nemaju potrebe da se bave egzistencijalnim problemima, kažu u Poliklinici Anima plus.

Šta je FOMO – Fear of missing out?

Termin savremenog doba, FOMO (Fear of missing out), predstavlja strah od propuštanja, odnosno intenzivan strah da drugi imaju ispunjavajuća, ugodna iskustva koja osoba nema jer je odsutna, pa ima želju da kontinuirano bude u toku sa onim što drugi rade. Pokazalo se da veća konzumacija društvenih mreža govori i o većem strahu od propuštanja, a ovaj strah povećan je i kod osoba kojima fali društveno priznanje. Pojedincu je nametnuto, da bi bio „ravnopravni“ član vršnjačke grupe, da bude upućen u medijske opcije koje ima određena društvena mreža, odnosno, da bi se uklopili u društvenu stvarnost, mladi moraju znati kako da proizvedu adekvatan sadržaj koji će podeliti na svojim profilima.

Ako me voliš, ostavi telefon!

Prema iskazima ispitanika u jednom istraživanju, pokazalo se da pametni telefon predstavlja veoma važan uređaj za mlade, jer oni na taj način održavaju odnose sa prijateljima i pokušavaju da izbegnu osećanja izolovanosti i straha od propuštanja. Međutim, neprestana umreženost može stvoriti i doživljaj gubitka kontrole nad sopstvenim vremenom.

Bilo da je reč o prijateljskoj ili ljubavnoj vezi, ispitanici kao predstavnici generacije Z, naviknuti na stalnu dostupnost, očekuju brz odgovor u roku od 10 minuta i od sebe i od drugih. Posebno se obraća pažnja da li je poruka viđena ili ne, jer „digitalni bonton“ nameće pravilo da se na poruku odgovori u trenutku, u suprotnom se, žargonski rečeno „seenovana“ poruka (ona koja je pročitana bez povratne reakcije), smatra uvredljivim postupanjem i može biti izvor frustracije i dovesti do različitih tumačenja ponašanja koje stoji iza obaveštenja „seen“.

Podaci jednog istraživanja pokazali su da su devojke u ljubavnim vezama osetljivije na vreme odgovora na poruke od strane svojih partnera, pri čemu se zakasnela ili odložena reakcija može shvatiti kao izbegavanje, nepoštovanje ili davanje prioriteta nečemu što nije veza. Upotreba pametnih telefona takođe može proizvesti ljubomoru među partnerima.*

Kako odoleti?

Umerena upotreba društvenih mreža može učiniti dostupnim ono što je ranije bilo nezamislivo i premostiti barijere koje nameće savremeni i brži tempo života. Međutim, nekritički pristup sadržajima kojima smo izloženi, uzimanje „zdravo za gotovo“ onoga što se plasira, može izazvati neugodna osećanja i doživljaj usamljenosti i neadekvatnosti, jer osoba nije u kalupu u kom bi „trebalo“ da bude. Pojam lažni self odnosi se na odustajanje od svojih pravih potreba kako bi se osoba prilagodila zahtevima drugih. Ona štiti svoje pravo ja time što „imitira“ život i glumi da postoji stvarno i spontano. Sa druge strane, prirodna je potreba čoveka da bude autentičan, kao što je prirodno i da ima svoje privatno ja i da neguje intimnost, te da sam određuje granice u pogledu toga kome i kada će pokazati svoju suštinu.

Nije neuobičajeno doživeti strah od propuštanja i prirodno je želeti da se dosegnu uspeh i sreća kroz socijalno prihvatljive oblike ponašanja. Pored toga, prirodna je i razumljiva potreba čoveka da bude prihvaćen i da bude deo grupe i ima doživljaj pripadanja i odobravanja.

Može se pretpostaviti da društvene mreže pojačavaju dvojnost između „biti svoj“ i „biti poput većine“. Okretanje spolja može nas vratiti sebi i navesti nas da postavimo neka od pitanja:

Da li gotova rešenja i instant saveti na društvenim mrežama ubijaju našu maštu i sputavaju prirodne potencijale čoveka da se izbori sa dosadom i neprijatnim osećanjima?
Da li je slika koju smo stvorili o nekom na osnovu njegovog/njenog profila samo delić onoga što ta osoba jeste i da li smo nepravedno razvili predrasude i stereotipe na osnovu slike koja nam je dostupna?
Ko postavlja merila o našoj privlačnosti, poželjnosti i zanimljivosti?
Da li se desi da previdimo prijateljevu tugu iza „srećnog“ smajlija?
Da li smo suštinski bliski i povezani sa značajnim osobama i onda kada smo „offline“?

Virtuelna stvarnost

Dominantni vid korišćenja pametnih telefona je onlajn komunikacija; razmenjivanje instant poruka, poziva, korišćenje društvenih mreža, a određeni broj ljudi i zarađuje putem socijalnih platformi. Javlja se nova kultura komuniciranja, koju, uprkos negodovanju i svesnosti o količini vremena i energije koju okupira, veliki broj savremenih ljudi prihvata. Ma koliko joj se opirali, podsećanjem na brojne mogućnosti zloupotrebe i štetnih efekata, virtuelna stvarnost postaje novi oblik socijalizacije. Socijalizacija je širok pojam, ali jedno od njenih određenja je da predstavlja proces kojim pojedinac uči da se ponaša tako da bude prihvaćen od ostalih članova grupe kojoj pripada, odnosno uči da se ponaša kao ostali članovi društva.

Pripremila: Marija Stankov; psiholog i psihoterapeut pod supervizijom

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.