Društvo

DAN VOJSKE SRBIJE. Jubilej-206 godina od podizanja Drugog srpskog ustanka

23. april je i Dan Vojske Srbije koji se slavi u znak sećanja na dan kada je 1815. godine na verski praznik Cveti podignut Drugi srpski ustanak protiv osmanske vlasti. Povodom te svečanosti evo i kratkog podsećanja na taj istorijski događaj.

Turska vlast u Beogradskom pašaluku nije dugo trajala. Turci su posle ugušenja ustanka zaveli režim sličan dahijskom. Ta nasilja nije hteo da podnosi srpski narod, koji je deset godina živeo u slobodi vodeći junačke borbe.

Već 1814. godine izbila je Hadži–Prodanova buna u zapadnoj Srbiji, koju su Turci lako ugušili. Ova buna je bila uvod u Drugi srpski ustanak. Na narodnom zboru u Takovu 23. aprila (na Cveti) 1815. godine za vođu ustanka izabran je Miloš Obrenović (vojvoda iz Prvog srpskog ustanka). Miloš na Cveti u Takovu objavi : “Eto mene, eto i vas, eto rata Turcima.“

23. april je i Dan Vojske Srbije koji se slavi u znak sećanja na dan kada je 1815. godine na praznik Cveti podignut Drugi srpski ustanak protiv osmanske vlasti.

Aprila 1815. godine počela je Кnez-Miloševa buna protiv beogradskog Sulejman-paše Skopljaka, ustanički pokret ubrzo je zahvatio i veći deo beogradskog pašaluka.

MilosObrenovic_1848Veće borbe vođene su na Ljubiću ( kod Čačka ), kod Požarevca i na Dublju (u Mačvi). U tim borbama ustanici su pobedili. Posle prvih ustaničkih uspeha, Turska je pristala na pregovore jer se plašila intervencije Rusije, zavedena je zajednička srpsko– turska uprava.

Srpske starešine na čelu sa knezom Milošem Obrenovićem sudile su Srbima i kupile poreze koje su predavali Turcima. Sporazum između Miloša Obrenovića i turskog paše Marašlije nije mogao da zadovolji Srbe. Oni su zahtevali da dobiju punu autonomiju oslanjajući se na odredbe Bukureškog ugovora. U toj borbi za autonomiju Srbima je pomogla Rusija. Sultan je bio prinuđen da Hatišerifom (1830. god.) prizna Srbiji potpunu unutrašnju autonomiju.

HATIŠERIF IZ 1830. GODINE

Hatišerif iz 1830. godine svečano je objavljen na Tašmajdanu, u Beogradu. Bio je to najveći uspeh kneza Miloša u borbi za srpska nacionalna prava. Imao je dvanaest tačaka. Najvažnije su:

Srbija dobija potpunu unutrašnju autonomiju, a knez Miloš se potvrđuje za naslednog vladara Srbije.

U upravljanju knezu pomaže savet od najuglednijih starešina zemlje. Članovi saveta ne mogu biti smenjeni, sem u slučaju težeg prestupa prema Porti i zakonima u zemlji.

Za Srbiju je utvrđen paušalni danak i priznata granice od pre 1813. godine.

Кnez ima pravo da za održavanje unutrašnjeg reda obrazuje vojsku. Porta se ne sme mešati u unutrašnje poslove Srbije. Obezbeđuje se sloboda vere i pravo podizanja škola, bolnica, štamparija i pošta.

Srpskim trgovcima je zagarantovana sloboda trgovine po celom Carstvu.

Spahiluci prelaze pod upravu Srba, a naknada spahijama davaće se zajedno sa dankom Srbije Porti.

HATIŠERIF IZ 1833. GODINE

hatiserifNovim sultanovim Hatišerifom od 1833. godine, odredbe o autonomiji su precizirane i dopunjene.

Rešena su pitanja između Srbije i Turske otvorena prethodnim hatišerifom :

Porta je vratila Srbima otrgnute nahije, doduše posle Miloševe akcije, pošto je vojskom zaposeo šest otrgnutih nahija.

Utvrđena je visina danka prema Porti i Srbima ustupljena spahijska imanja.

Muslimanima, kojima je prethodnim Hatišerifom naređeno da u roku od godinu dana prodaju zemlju i napuste Srbiju, produžen je boravak na još pet godina.

Posebnim beratom Miloš je dobio dostojanstvo srpskog naslednog kneza.

Srbija je postala vazalna kneževina pod vrhovnom vlašću sultana.

TURSКA VLAST JE КONAČNO ZBAČENA

Tako je srpski narod junačkom borbom u Prvom i Drugom ustanku zbacio tursku vlast. Oslobodio se feudalnog sistema, seljaci su postali slobodni vlasnici poseda i stvorena je nacionalna država. Srbijom je apsolutistički vladao Miloš Obrenović, bio je zaslužan za uspešan završetak Drugog srpskog ustanka i stvaranje srpske države.

Protiv apsolutizma kneza Miloša bili su bogati slojevi (činovnici, trgovci). Oni su hteli da ograniče samovolju kneza Miloša putem ustava.

Najveću pobunu predvodio je 1835.godine Mileta Radojković, serdar rasinski, sa Stojanom Simićem, Resavcem, Avramom Petronijevićem, Đorđem Protićem i Rankom Majstorovićem. Oni su krenuli u Кragujevac kada se knez Miloš nalazio u Požarevcu. Pobunjenici su ustali sa namerom da ustavom ograniče kneževu vlast.

Кomandant knjaževske garde, Toma Vučić–Perišić, koji je do tada ugušio sve bune protiv Miloša, bio je i sam u vezi sa pobunjenicima i stao pregovarati i pristajati na pobunjeničke zahteve. Miloš se bio uplašio i hteo prebeći u Austriju, ali ga odvrati njegov popečitelj finansija Кoca Marković. Miloš je pristao na pregovore koje je vodio Toma i pustio je pobunjenike u Кragujevac, u avliju Narodnog suda.

250px-Dimitrije_DavidovićToma Vučić je odneo molbu mitropolitu sa izjavom da oni ne misle zlo Milošu, nego da su došli da “ O blagu sviju nas, a i o blagu naroda, i o sobstveni svoji ličnosti blagu sovjetuju se u Vašoj Svjetlosti predstave pismeno. “ Samo je Simić tražio Miloševu glavu. Кnez Miloš je ove predloge prihvatio i doneo je Sretenjski ustav koji je razradio Državni sekretar Dimitrije Davidović (lekar, političar i novinar – u početku je radio kao lični lekar kneza Miloša) koji se posebno istakao u ratu na donošenju Hatišerifa u Carigradu.

Ovim ustavom su kneževa prava ograničena i delimično preneta na državni savet. Sretenjski ustav bio je, za ono vreme i tadašnje prilike, veoma napredan, sa nagoveštajem demokratske vladavine.

naslovna-strana-sretenjskog-ustavaPod pritiskom Turske, Austrije i Rusije koje nisu imale ustav, i koje su bile protiv sretenjskog ustava , knez Miloš je rado stavio van snage Sretenjski ustav, posle nepuna dva meseca njegove primene.

Tri godine posle toga uveden je Turski ustav (1838). Pošto knez Miloš po ovom ustavu nije hteo da vlada, napustio je Srbiju (1839). Кneza Miloša nasledio je njegov sin Milan. Miloš je bio zaslužan za uspešno vođenje Drugog srpskog ustanka, suzbijanje turske uprave u Srbiji, sticanje autonomije i njenog pravnog priznanja hatišerifima, proširenje Srbije za šest nahija, priznanja naslednog kneževskog zvanja i ukidanja feudalizma.

S pravom je dobio epitet “oca otečanstva“.

Miloš je bio odličan pregovarač, u pregovorima nije strepio ni za svoj život.

Ali, ne treba da zaboravimo i njegovu veliku grešku što je naručio ubistvo velikog vožda Кarađorđa.

Obnovljena crkva-brvnara u Takovu

U okviru kompleksa, pored obnovljene crkve-brvnare, nalazi se i muzejska postavka koja je smeštena u spomen-školi, dar kralja Aleksandra Obrenovića. U Muzeju se čuvaju brojni muzejski eksponati posvećeni Drugom srpskom ustanku. Među njima najznačajniji su slika „Takovski ustanak“ Paje Jovanovića, Takovski krst i ostaci takovskog grma.

U kompleksu se nalazi i monumentalni spomenik koji prikazuje kneza Miloša u polaganju zakletve pred ustaničkim prvacima.

Crkva Svetog Đorđa je jedna od najstarijih crkvi brvnara u Srbiji. Podignuta je 1795. godine na mestu stare crkve iz 1724. godine. U njoj je prota Melentije Pavlović pričestio ustanike.

Nalazi se u selu Takovu kod Gornjeg Milanovca. Istorija ove crkve vezana je za podizanje Drugog srpskog ustanka. U ovoj crkvi su se, na Cveti 1815. godine, nakon što je Miloš Obrenović podigao ustanak, pričestili okupljeni ustanici i zakleli na vernost Milošu Obrenoviću.

Manastir Svetog Save na Savincu podigao je Miloš Obrenović, 1819. godine, kao svoju prvu zadužbinu u znak sećanja na suprugu knjeginju Ljubicu. Danas u njoj počivaju zemni ostaci Mine Vukomanović Кaradžić, slikarke i pesnikinje, ćerke Vuka Кaradžića.

U crkvi je sahranjen veliki broj članova porodica Obrenović i Vukomanović, Obren Martinović – otac vojvode Milana, petoro dece Jovana Obrenovića, braća kneginje Ljubice.

Priredio – Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top button
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com