Čuvar zvuka ‘’utisnutog’’ na vinilu

Nišlija Miloš Aranđelović, pevač grupe ‘’Vizantia’’ u svojoj kolekciji ima preko tri i po hiljade ploča. Nije siguran ni u ovaj broj, moguće da ih je i više jer kod dve i po hiljade je prestao sa brojanjem. Ploče je počeo da sakuplja onda kada su one prestale da se proizvode.

Nisu žanrovski limitirane, ali ono što u njegovoj kolekciji ne može da se pronađe su narodnjaci, tehno i rep muzika. Njegov muzički ukus je jasno definisan, voli pop, soul, džez, rok, hevi metal,  pa se to odnosi i na ploče koje ispunjavaju police u dnevnoj sobi porodice Aranđelović. Ploče sakuplja oko 20 godina.

„Počeo sam da skupljam ploče u nezgodno vreme, onda kada su se pojavile kasete. Tada je bilo i teško doći do ploča. Uglavnom sam do ploča dolazio na putovanjima. U koju god zemlju da odem ja se vratim sa nekoliko ploča. U to vreme nije ni bilo sajtova gde se ljudi oglašavaju i prodaju ploče, sada je već mnogo lakše“, rekao je Aranđelović.

Miloša ne zanima vrednost ploča koje poseduje. Važno mu je da je sačuvao ‘’zvuk utisnut na vinilu’’ koji je neprevaziđen, a razlika može lako da se uoči.

„Ne želim da zarađujem na pločama jer ih sakupljam iz ljubavi tako da ne vodim računa o njihovoj vrednosti. Jednako su mi drage sve ploče, i one od 100 dinara kao i one koje vrede mnogo više od toga. U svetu postoje ploče koje su  jako skupe. Pre  par godina je Pol Makartni kupio svoj singl koji je  bio na nekom tavanu kod nekog čoveka i platio ga je, ako se ne varam, oko milion. Tada su on i Džon Lenon bili klinci, snimili su nešto na singlici koja je bila jedina i od neprocenjive je vrednosti. Kod nas toga nema’’- kaže Miloš.

Smatra da je vrednost zvuka snimljenog na vinilu neprolazan i da ništa ne može da ga zameni.

‘’Muzička industrija je to shvatila pre, možda, sedam godina kada je ponovo pečela masovna proizvodnja ploča. Zvuk se mnogo razlikuje. Ploča je sasvim poseban, analogni, nosač zvuka. Osim toga doživljaj koji imaš kada slušaš muziku sa ploče na gramofonu, a u isto vreme u rukama imaš omot tog albuma, je nezamenjiv. Generacije koje su moje godište ili muzički zanesenjaci kao što sam ja to doživljavaju na poseban način i nikada se tog doživljaja ne bi odrekli’’- priča Miloš.

Svoju ljubav prema pločama Miloš je preneo i na sina koji je dobio svoj gramofon i svoje ploče. Odrasta u porodici u kojoj je muzika deo svakodnevnog života pa je i očekivano da i on od malih nogu gradi muzički ukus.

Priča o gramofonskim pločama se ovde ne završava. Miloš je samo jedan od ljubitelja ovog nosača zvuka, ali ih u Nišu ima još. Osim toga, Niš je grad koji je poznat po tome što je među prvim gradovima dobio prodavnicu ploča, kasnije i kafić u Obrenovićevoj u kome možete uz kaficu da odslušate neki album koji vam se dopada pa i da ga kupite i ponesete sa sobom.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.