Niš je uvek bio važna strateška tačka na Balkanskom poluostrvu i raskrsnica puteva pa je u vreme vladavine Turaka imao veliki značaj. Sredinom XVII veka on postaje, pored vojnog, i najvažnije carinsko područje na putu koji je vodio prema Carigradu i Solunu na kome se odvijala živa trgovina između Istoka i Zapada. Koliko je niški đumruk bio uticajan govori i činjenica da je u njegovoj nadležnosti bila i oblast Kruševca, Užica pa i trgovačka komunikacija između Sarajeva i Vidina.
Iz izvora saznajemo da se skopski paša u jednom trenutku žalio da mu je niški đumrukdžija oteo đumruk na vunu u Mitrovici i Novom Pazaru što opet govori o borbi za kontrolu trgovine koja se odvijala glavnim bosanskim drumom.
Preimućstvo nad trgovinom i ekonomijom bila je ,,hladni rat,, koji se neprestano odvijao između večito zavađene Turske i Austrije. Kroz istoriju su korišćene razne mere i načini kako bi se suzbio merkantilizama između rivala. Turci su kako bi povremeno zaštitili svoje ekonomske interese proglašavali jasak, naredbu kojim se uvodi neka zabrana. Tako je 1720 godine Porta dozvolila jedino izvoz vina i rakije, naredivši turskom muhafizu u Nišu Abdulah paši da zaustavi sve austrijske i nemačke trgovce koji izvoze: oružje, barut, olovo, sumpor, vosak, ovčije kože, vunu, svilu, žito i konje. Često su sledile kontramere pa se rasplamsavao pravi ekonomski rat. U aprilu mesecu 1729 godine Abdulah paša niški i ostale pogranične vlasti ponovo su opomenuti iz Carigrada da preko granice ne puštaju ni zrno žita, a novi jasak proglašen je novembra 1734 godine.
Uprkos svemu trgovina koja je išla preko Niša stalno je bila u porastu. Niški đumruk je 1718. godine zabeležio prihod od 15.000 groša da bi on do 1731. godine bio uvećan na 25.725 groša. Na razvoj trgovine i kretanje robe naročito je uticala mnogobrojna vojna posada u niškom gradu, rumelijske spahije koje su službovale u gradu i prisustvo beglerbega Rumelije koji je ovde boravio sa mnogobrojnom pratnjom. Sve ovo je uticalo da Niš postane jedan od glavnih stecišta trgovaca i da se niška čaršija stalno širi i gradi naročito u pogledu trgovačkih hanova i magaza za smeštaj robe.
U produžetku tvrđavskog mosta prema čaršiji nalazili su se brojni pokriveni dućani, magaze i hanovi. Hanovi su bili naročito važni u Osmanskom carstvu i delili su se na tri tipa: hanovi uz puteve su služili putnicima za kraći odmor ili konak. Putnici se u njima nisu duže zadržavali od jedne ili dve noći osimu zimskim mesecima kada je boravak u njima trajao i po nekoliko meseci dok putevi ne bi postali prohodni. Drugi tip hanova bili su trgovački hanovi koji su se nalazili u većim trgovačkim središtima. Trgovci bi ovde ostajali i po nekoliko dana ili nedelja kupujući ili prodajući robu i ugovarajući poslove. Treći tip hanova bile su musafirhane, ustanove u kojima je putnik mogao da dobije konak i hranu za sebe i konje potpuno besplatno ali su oni radili samo u određenim periodima tokom godine.
Na prostoru Niša sudeći po izvorima najviše pominjan je Hajvazov han koji se nalazio van tvrđave na prostoru čaršije negde u krugu današnjeg centra grada.
Kako su izgledali hanovi?
Iz različitih zabeleški putopisaca dobijamo informacije o izgledima ovih zgrada. Najprostija hanska zgrada bila je nalik staji. Prizemna zgrada pravougaone osnove čija visina zidova je bila dva do dva i po metra izgrađena od kamena pokrivena šimlom sa krovom na četiri vode. Vrata su se obično nalazila na jednoj od dužih stranica smeštena na sredini i toliko velika da je kroz njih komotno mogao proći konj sa kompletnom opremom i tovarom. Na zidovima je obično bilo više otvora, prozora a na krovu jedna ili više badža. Prostorija je zagrevana sa jednim ili više ognjišta a o vatri su se brinuli oni koji su tu boravili. Oko ognjišta su se nalazile klupe na kojima se sedelo ali i spavalo a konji i putnici delili su iste prostorije. Ovakvi hanovi su egzistirali dugo o čemu je svedočanstvo ostavio i Ruđer Josip Bošković koji je putovao ovim krajevima 1762 godine.
Nešto kasnije je razvijena i posebna vrsta hanskih zgrada koja je imala jednu posebnu prostoriju iznad vrata, na spratu. Pored nje u prizemlju je moglo biti još jedna ili dve odvojene prostorije. Ovo su bili prvi hanovi koji su imali posebne prostorije za životinje i za putnike. I ovde se sobe kao kod stambenih zgrada ređeju oko hodnika (divanjane ili araluka) raspoređene uz uže strane hana između kojih se proteže hodnik.
Stepenište (basamaci) koji vode u gornje prostorije su uvek po pravilu u unutrašnjosti zgrade. Ispred hanova koji su bili smešteni uz puteve nalazila se često sofa ili hladnjak gde su prolaznici mogli da se rashlade u letnjim mesecima.
Hanovi uz puteve nisu gotovo nikada imali dvorište dok je u gradovima to bilo pravilo a jedan deo dvorišta je bio natkriven. Hanove iz ovog perioda možemo smatrati pretečom motela, usputnih odmarališta na dugim i teškim putovanjima.
Zgrada niške đumrukane nalazila se u osmansko doba na prostoru koji danas zahvata Dom vojske Srbije uz ulicu Vožda Karađorđa koja je nekada bila trasa Carigradskog druma. Tu se carinila i skladištila roba koja je nastavljala svoj put prema Istoku ili Zapadu a nertko i plenila. Snažan uticaj janičarskog reda koji je gospodario gradom imao je veliki uticaj i interes u pogledu ove institucije sve do njihovog ukidanja a o tome će više biti reči u jednom od narednih tekstova.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
