Adam Oršić pionir arheoloških istraživanja na području Niša

Adam Oršić pionir arheoloških istraživanja na području Niša

21:03
237
0
Niške Vesti
PODELI

“Arheološke putanje i stranputice Adama Oršića” delo autora dr Marka Jankovića, predstavlja omaž pioniru arheoloških istraživanja na prostoru Niša i čoveku koji je pre 85 godina inicirao osnivanje prvog muzeja u Nišu.

Knjiga nudi odgovore na brojna pitanja u vezi sa istraživanjima Adama Oršića Slavetića i na tragove koje je njegov rad ostavio kroz istoriju srpske arheologije. Ovo štivo doprinosi boljem razumevanju istorije srpske i jugoslovenske arheologije, a zbog stila kojim  je napisano zanimljivo je i publici koja ovim temama ne prilazi iz profesionalnog konteksta.

konstantin

Razlozi da napiše jedno ovakvo delo jesu i lični i profesionalni, kaže Janković.

Adam Oršić je jedan od prvih arheologa za koje sam čuo. Iako su njegovi arheološki projekti bili vrlo važni, Oršićev rad je umnogome bio ignorisan, pogotovo posle rata. Danas, svaki pregled istorijata istraživanja koji se bavi arheologijom Niša i okoline, neizostavno počinje Adamovim imenom. Zahvaljujući njemu, danas imamo sačuvane podatke o važnim lokalitetima poput Medijane, Ravne, Bubnja ili Humske čuke. Upravo to je razlog mog pisanja, jer sam smatrao važnim da rasvetlim što veći deo njegove karijere i ukažem na rezultate koje je tokom četiri decenije rada postigao. Kroz prikaz njegove biografije, pokušao sam da predstavim genezu razvoja arheologije na ovom prostoru, jer za neke periode nema drugih podataka do onih koje je iza sebe ostavio sam Oršić. Ima tu i ličnih razlogaa. Najpre, rođen sam u Nišu i ovde sam se po prvi put zainteresovao za arheologiju, posebno njen rimski period”, objašnjava Janković.

Istraživanje u najvećoj meri pokriva vremenski period od 1920-1968. godine, vreme tokom kojeg je Adam Oršić Slavetić bio profesionalno aktivan u različitim društvenim kontekstima, koji su se tokom decenija 20. veka drastično menjali.

Adam Oršić nije imao formalno obrazovanje iz arheologije, ali mu to nije smetalo da započne prva profesionalna iskopavanja na važnim arheološkim lokalitetima. On je tek 1943. dobio diplomu, odbranivši doktorat na Univerzitetu u Beču kod čuvenog Osvalda Mengina, koji je u tom trenutku bio vodeći, svetski stručnjak za neolit Evrope. Oršić je deceniju pre sticanja diplome prepoznao da Niš treba da ima rizničara, što ga je navelo da zajedno sa lokalnim ljubiteljima starina, arheolozima amaterima, realizuje ideju o otvaranju prvog Muzeja u Nišu 1933. godine. Knjiga otkriva i Oršićev odnos sa kolegama iz Srbije ali i sa okupacionim vlastima tokom Drugog svetskog rata i daje odgovore na pitanja koliko je i kako funkcionisao rad arheologa u ratnim okolnostima”, navodi Janković.

Poslednje poglavlje knjige “Arheološke putanje i stranputice Adama Oršića”, odnosi se na period života Oršića koji je proveo u Brazilu, gde je i pored velikog otpora lokalnih antropologa, uspeo da se izbori za priznanje svom radu čime je pokrenuo neke od prvih arheoloških projekata u Južnoj Americi.

Knjigu “Arheološke putanje i stranputice Adama Oršića” objavili su Narodni muzej Niš i Filozofski fakultet beogradskog Univerziteta.

Ko je Marko Janković

Diplomu arheologa dr Marko A. Janković, je stekao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je trenutno radi kao upravnik Arheološke zbirke. Njegova preokupacija je rimska arheologija i istorija arheologije, a trenutno rukovodi arheološkim istraživanjima u Beloj Palanci. Jedan je od urednika tematskih zbornika Edges of the Roman World (2014) i Reflections of Roman Imperialisms (2018) izdatim u Velikoj Britaniji.

Knjigu “Arheološke putanje i stranputice Adama Oršića” objavili su Narodni muzej Niš i Filozofski fakultet beogradskog Univerziteta.

Osnivanje Narodnog muzeja u Nišu

Narodni muzej u Nišu osnovala je 1. aprila 1933. godine grupa zaljubljenika okupljena oko te godine osnovanog Muzejskog društva, čiji su najistaknutiji članovi bili i njegovi osnivači – Adam Oršić Slavetić, Rudolf Bratanić, Borivoje Gojković, Aleksandar Nenadović i Borivoje Popović. Muzej je prvih meseci svog postojanja bio privremeno smešten u zgradi Učiteljskog doma i prvu izložbu postavljenu u ovom prostoru videlo je nekoliko hiljada posetilaca. Pola godine nakon svog osnivanja, 22. oktobra 1933. godine, muzej se seli u kuću Hristoduluovih, kada je i zvanično otvoren pod imenom Istorijsko – etnografski muzej grada Niša.

Materijal je bio razvrstan u sedam zbirki (praistorija, antika, srednji vek, numizmatika, zbirka umetničkih slika i zbirka oružja). Zahvaljujući smeštajnim mogućnostima i mogućnostima prezentacije, ova stalna muzejska postavka, po koncepciji, stručnom radu i i bogatstvu eksponata predstavljala je jednu od najbogatijih u Srbiji. U periodu od 1934-39. godine, iako bez regulisanog pitanja finansiranja, Uprava je organizovala brojne istraživačke radove na prostoru Niša i okoline.

Drugi svetski rat prekinuo je jednu od plodnijih etapa u razvoju muzeja. Ogromnu štetu nanelo je savezničko bombadovanje Niša, 2. septembra 1944. godine, kada je zgrada muzeja stradala od direktnog pogotka bombe a sa njom uništen veliki broj prikupljenih predmeta. Budući da je muzej u ratnom vihoru izgubio kompletnu etnografsku zbirku, a  druge  zbirke su bile prepolovljene, zadatak muzejskih poslenika je bilo da animira svest kod građana o potrebi za sakupljanjem starina. Pored otkupa i poklona, muzejske zbirke su se popunjavale i putem arheoloških istraživanja.


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *