Sve što se dešavalo u Paliluli, vezano je za „Palilulac“. Povodom 70 godina od osnivanja kluba objavljena monografija

Sve što se dešavalo u Paliluli, vezano je za „Palilulac“. Tu su stasavale generacije. To nije bio samo klub, to je bilo mesto okupljanja i vaspitanja mladih.

Povodom 70 godina od osnivanja Fudbalskog kluba „Palilulac“, Časlav Sibinović, profesor fizičkog vaspitanja, ali je i svoje fudbalsko umeće nakon Radničkog dao i Palilulcu napisao je monografiju, koja nam, prema njegovim rečima ne govori samo o „Palilulcu“, već i o razvoju fudbala u Nišu, o osnivanju prvih klubova, o sistemu takmičenja, obrađen je i deo o istoriji Niša, istoriji Palilule, o samoj organizaciji kluba pre rata, posleratnom fudbalu u Nišu do današnjeg dana.

„To je jedan siže o ljudima, o fudbalu, o događajima u Paliluli“, rekao je autor.

Na ideju je došao kada je od profesora Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje Nenada Živanovića dobio poziv za saradnju kada se radila enciklopedija sporta Niša. U toj enciklopediji je trebalo da se napiše nešto na slovo P, odnosno o „Palilulcu“. Taklo je krenuo njegov istraživački rad, koji mu nije teško pao, s obzirom na to da je Časlav Sibinović prvo rođeni Palilulac, igrao je za Palilulac, a onda proveo u njemu 50 godina na raznim funkcijama.

„Klub je proizašo iz nekog predratnog kluba koji je funcionisao između 1938. i 1944. godine, koji se zvao Hajduk. 1952. godine je klub počeo da radi pod imenom „Palilulac“ koje nosi i dan danas. Zanimalo me je zašto je to baš 1952. godina. Došao sam do veoma bitnog podatka da je Vlada Narodne Republike Jugoslavije posle razlaza sa Sovjetskim savezom naložila da se formiraju strukovne organizacije, odnosno savezi, tako da se prvo formiraju republički, zatim pokrajinski i niži savezi. Red za niški fudbalski podsavez došao je 1952. godine. Tada se formirala i liga“, kazao je Časlav Sibinović.

Klub je prema rečima autora bio mesto okupljanja i vaspitanja mladih, sve što se dešavalo u Paliluli vezano je za FK Palilulac. Tu su čitave porodice i familije koje su tu radile. Ključna familija je familija Žike Isakovića Čokalije. U klubu su igrale osim njega još njegova tri brata. U klubu su igrala i četiri brata Mihajlovića, poznati grobari Jovanovići, zatim Ilići.

„Palilula vam je kao Brazil, pored imena i prezimena morate da imate nadimak i po tome ste prepoznatljivi. Nadimci su se davalei na osnovu osobina, ili su bili nasleđeni od predaka, pa tako imamo Kuskine, od Ilije Banzina koji je bio mesar svi iz familije su „Banzini“, Jovanovići koji su bili poznati po dedi Zaretu koji je prvi otovrio radnju za izradu pogrebnih sanduka, to su Zaretovi“, objašnjava i dodaje da u monografiji mogu da se pročitaju i te zanimljive priče koje prate Palilulu, ali i biografije ključnih ljudi FK „Palilulac“.

Sibinović je krajem osamdesetih bio i predsednik Fudbalskog kluba Palilulac. Taj period je važan za klub, jer prema rečima novinara Tomislava Santrača, tada je napravljena tehnička dokumentacija i započeta izgradnja terena na Svetinikolskom bregu.

„Čitajući ovu knjigu, srećemo se sa prvenstvima u kojima je Palilulac igrao, hronološki, a pisac nas podseća i na porodice koje su obeležile život i postojanje kluba. Srešćemo se sa igračima, velikanima, koji su najviše dali klubu. Pisac nas vraća i u vreme kada se pisala istorija fudbala u Nišu i tako je sklopio priču i mozaik uspomena. Svako pominjanje i sećanje na fudbalere Palilulca čini nezaborav i tera na ponos na nešto prošlo i veliko.  Palilulo, ipak si ti mesec što na nebu stoji kao ćilibarski beleg. Uspomene nosiš žive i kao da je sve magla takla. Ova knjiga je i dokaz da je život u stvari neprestano sećanje i nema neobičnijih priča od onih koje život napiše. Nisu one pod teškim kamenom. Ova knjiga je spomenar sećanja sa toliko ljubavi i pažnje. Autor otvara nove vidike, otvara nebo nad Palilulom i sećanja na jedan poseban način koji pleni i raduje. Tanana zlatna nit vremena. Vreme i događaji se prepoznaju, a i ljudi koji su deo vremena.

Palilulo, vilo, čari te odaju, a sećanja kite i osećaj bude. Časlav Čapa Sibinović napisao je vrednu Palilulsku sonatu neopisive lepote, što je za iskreno poštovanje“, piše u recenziji Tomislava Santrača.

Čapa je i danas u sportu kao komesar lige mlađih kategorija fudbalera i delegat na Niškoj fudbalskoj zoni. Iz biografije podsećamo i na rukometne dane Sibinovića. Uporedo sa fudbalom igrao je i rukomet u niškom Železničaru sedamdesetih godina.

„Radost i sreća posleratne omladine i onih starijih koji su voleli i njih, ali i fudbal, i želeli, pre svega, da im tim okupljanjem mladih ljudi oko fudbalske lopte, koju su svi voleli, pomognu da ne samo telesno već i duhovno izrastu u dobre i zdrave ljude. I to je bila njihova osnovna ideja vodilja. Ali, kako to obično biva, usponi i padovi su obeležili njihovih sada već sedam decenija postojanja. Za sve to vreme bilo je bezbroj predivnih sportskih snova, maštanja o uzletima kako kluba u celini, tako i svakog njegovog člana. Ta velika sportska porodica se širila, uzrastala, radovala se i tugonala, ispraćala one koji su odlazili zbog godina i umora, primala one ko u polinju svoj životni put, ali uvek sa radošću i zahvalnošću. I niko nije zaboravljen ni ljudi ni ni ti snovi. O tome govori ova knjiga Časlava Sibinovića“, napisao je prof. dr Nenad Živadinović, dugogodišnji profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu.

Monografiju je izdalo Udruženje pedagoga fizičke kulture Niš, Fudbalski savez Niša, Fudbalski savez regiona istočne Srbije i Istureno odeljenje pedagoga fizičke kulture iz Bratislave koje se bavi istorijom fizičke kulture.

Promocija monografiije zakazana je za sredu 23. novembar u sali Niškog kulturnog centra od 18 časova.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.