Prosvetari protestovali i najavili nove štrajkove
Nastavnici, učitelji i profesori, članovi sva četiri reprezentativna sindikata iz Niša, Vranja, Leskovca, Prokuplja, Pirota i Kruševca okupili su se danas u podne na Trgu kralja Milana kako bi izrazili nezadovoljstvo što Vlada Srbije i Ministarstvo prosvete ne ispunjavaju zahteve za poboljšanje njihovog materijalnog položaja.
Predstavnik Unije sindikata prosvetnih radnika Niša Vladan Ćirić kazao je da će škole na području četiri školske uprave u ovom delu Srbije koje su ove nedelje bile u štrajku nastaviti da štrajkuju i naredne nedelje.
„Nastavljamo sa nastavom koja je skraćena na 30 minuta. Ukoliko ne bude nekih pomaka, mi smo spremni da naš štrajk radikalizujemo tako što bi obustavili nastavu na više dana“, istakao je Ćirić.
On je kazao da je u Nišu ove nedelje nastava bila skraćena u 48 škola, a u četiri škole se odvijala kombinovano.
„Oko 4.500 prosvetnih radnika u Nišu trenutno je u štrajku. Imamo 98 kolega koji trenutno rade na 45 minuta“, izjavio je Ćirić.
Prema njegovim rečima, na području četiri školske uprave koje su u štrajku nastava je skraćena u više od 200 škola.
„Kako sada stvari stoje ja ne vidim dobru volju u Vladi Srbije i Ministarstvu prosvete da nam izađu u susret i ispoštuju sve ono što je dogovoreno“, izjavio je Ćirić.
Prosvetni radnici su nakon kraćeg okupljanja na Trgu kralja Milana organizovali protestnu šetnju centralnim niškim ulicama do sedišta Školske uprave Niš, a potom se ponovo vratili na trg.
Oni su pri tom nosili transparent na kome je pisalo: „Opet ste nas prevarili“.
Prosvetari traže da Vlada Srbije ispuni obećanje iz prošlogodišnjeg Protokola i početnu platu nastavnika izjednači sa prosečnom platom u državi od 1. januara 2025. godine.
Reprezentativni prosvetni sindikati su Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije, granski sindikat Nezavisnost i Sindikat radnika u prosveti.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Видела сам 3 колегинице, које је недавно СНС запослио. Да ли је Бабовић знао да ће штрајковати ?
Prosvetari, kad vam je toliko lose, zasto poslednjih decenija u zaposljavanju kadrova, kriterijum nikada nije kvalitet, znanje, iskustvo kandidata nego op… Pa prijatelje i poznanike. Zar vi prijateljima i kumovima zelite toliko lose? Da bi obrazovanje bilo bolje treba mnogo od vas da se doskoluju, jer nemaju cemu da nauce decu. Prvo znanje, onda pare
Зашто просветни радници у први план истичу плату и просечну плату? Како тумачити просечну плату у Србији и да ли је она некакав показатељ, параметар. Шта она показује у тржишним привредама кад већина запослених ради за минималну зараду, а предузетници, власници предузећа и неколико менаџера имају онолике плате колико се договоре са управом предузећа односно послодавцем или власником предузећа. О чему се ради? О неједнакости у друштву! Једнакост у друштву је карактеристика социјалистичке привреде у самоуправном социјализму. Тамо је постојала једнакост и социјална правда! Мерило код плата је медијална зарада у земљама тржишне привреде где преовладавају предузетничке породичне фирме поред страних директних инвестиција, тј. компанија које су уложиле свој капитал и прошириле бизнис на нова тржишта и у другим земљама. Какво је то мерило или параметар ако истичемо плате у јавном сектору и пензије колико одступају од просека, тј. аритметичке средине. Ко има користи од просека? Просек не значи ништа, само се користи у сврхе популизма и манипулације подацима како коме одговара. Просек односно аритметичка средина се користи као мерило код закључивања оцена по школским правилницима. И такве закључне оцене на бази просека може одељењско веће да подигне јер му омогућава правилник. Према томе, чему служи просек? Просветни радници у Србији имају већу плату од медијалне зараде за 25 посто и о томе велика већина запослених у својим коментарима на порталима истиче када спомиње плату. Поставља се питање сврсисходности примене платних разреда и коефицијената према степену образовања у вези сложености радних задатака које држава финансира из буџета. У статистици се користе различите просечне вредности, аритметичка средина, геометријска средина, хармонијска средина, модус, медијана, итд.