Pod naslovom „Zaplanjske priče“ objavljujemo priče Negoslave Stanojević na zaplanjskom dijalektu, od kojih su se mnoge našle u njenoj zbirci pripovedaka „Jošte čekam taj reč da mi rekne“ koja je objavljena u izdanju novosadske kuće Stylos Art.
Ako me okaš
okaj me za ubavi vesti
Da mi se oko nasmeje,
nešto zaigra podgrudi,
pa da mi potraji
da me pogreje
i kad dojde zima
Ako me okaš
kazuj mi da ima
što da se radujem
Pa da se uvisnem,
da se cel svet pituje
za kakvo se ubavo
uviskujem i radujem
Nemoj me okaš
izedem ti dušu
ako lošo nešto
će mi rekneš
U men više nema
kude da stanjue
od koje se plače
Lošo li će kazueš
ulezni si u kuću
sedni si,pa počekaj
da prinesem vodicu
da me povrnete
kad mi se sloši
od lošo što ću čuem
U moj život,
ako je ovoj život
al neje, sve mi se čini
imala sam malko rados
i mlogo dani projdoše
u mučenje, rabotenje
u nadanje, u plakanje
Čeka rados’ do pod staros’
pa s’g muku si mukuem
tugu si tuguem
Lelke boške,kakvo li ću
još da vidim, da oplačem
pa da od život dizam ruke
kako što je on od men
odmno
+ okaš – zoveš
+ uvisnem – podvrisnem, glasno izgovarajući
+ ubavi – lepi
+ s’g – sada
+ odmno – odavno
Izvor: NEGOSLAVA’S blog
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
