Srčana slabost – kardiovaskularna bolest sa najlošijom prognozom

Kardiovaskularne bolesti su i danas na prvom mestu kada je oboljevanje našeg stanovništva u pitanju. Iako od srčane slabosti boluje 60 miliona ljudi širom sveta, ova bolest se u ranoj fazi prepoznaje kod samo tri odsto pacijenata. Zbog toga, dijagnoza srčane slabosti se najčešće postavlja sa velikim zakašnjenjem, što ovu bolest stavlja na prvo mesto po uzroku hospitalizacije starijih od 65 godina.

Ni Srbija ne zaostaje po lošoj statistici za svetom. Uprkos tome što se prema padacima Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovic Batut beleži pomak u odnosu na poslednji presek 2006. godine kada je od srčane slabosti oboljevalo 56 posto stanovništva, podaci i dalje nisu sjajni. Taj procenat je pao tek na 51 posto.

Da su brojke surove, a statistika ne tako sjajna govori govori i podatak da godišnje u Srbiji od kardiovaskularnih bolesti umre oko 52.000 ljudi.

Svetski dan srca koji se obeležava danas ima za cilj da podseti građane na važnost zdravih životnih navika i redovnih pregleda, koji se pre svega odnose na kontrolu krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi, holesterola, telesne težine, kao i izbegavanja pušenja i većoj fizičkoj aktivnosti.

„I dalje nam predstoji veliki posao kako bi se taj procenat smanjio. Zahvaljujući modernim terapijama i najsavremenijim procedurama koje se rade u Kliničkom centru Niš, a odnose se na dijagnostiku i terapiju srčane slabosti, koja je posledica mnogih kardiovaskularnih oboljenja, situacija je danas mnogo bolja. Međutim, i dalje je problem pravovremena dijagnostika, a onda i adekvatna terapija pacijenata sa srčanom slabošću“, istakao je direktor Klinike za kardiologiju dr Tomislav Kostić.

On je rekao da se na niška Klinika za kardiologiju može slobodno da stane rame uz rame sa svetski priznatim centrima kada je dijagnostika u pitanju, koja je i najbitnija kada su srčana oboljenja u pitanju. Čak je i u doba najvećeg priliva covid pacijenata od kojih su mnogi imali i kardiovaskularna oboljenja ova klinika uspela da sve blagovremeno dijagnostikuje i pruži zdravstvenu negu.

KRENITE PUTEM ZDRAVOG SRCA

Redovno kontrolišite krvni pritisak

Visok krvni pritisak je faktor rizika broj jedan za bolesti srca i krvnih sudova. Naziva se „tihi ubica“, zato što obično nema upozoravajuće znake i simptome, pa mnogi ljudi i ne znaju da imaju visok krvni pritisak.

Recite NE duvanu i izbegnite pasivno pušenje

U roku od dve godine po prestanku pušenja cigareta, rizik za nastanak ishemiskih bolesti srca se značajno smanjuje, dok posle 15 godina rizik postaje isti kao kod nepušača. Potražite savet stručnjaka kako da prestanete da pušite.

Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi

Visok nivo šećera u krvi može da bude pokazatelj šećerne bolesti (dijabetesa).
Bolesti srca i krvnih sudova čine 60 % svih smrtnih slučajeva kod obolelih od šećerne bolesti. Rizik za nastanak srčanog i moždanog udara je visok ukoliko se šećerna bolest ne otkrije na vreme i ne leči pravilno.

Кada znate svoj ukupni rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, možete napraviti plan akcije za poboljšanje zdravlja srca. Ovaj akcioni plan mora biti jasno vidljiv u vašoj kući kao podsetnik. Od vašeg lekara ćete dobiti savete o lečenju, ukoliko je to potrebno.

Budite fizički aktivni

Samo 30 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta pet puta nedeljno, smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara. Zapamtite, fizička aktivnost nije samo sport. To je svaki pokret tela koji troši energiju: ples, igranje sa decom u prirodi, pešačenje i obavljanje kućnih poslova.

Vodite računa o ishrani

Veliki unos zasićenih masti, trans masti i soli povećeva rizik za nastanak srčanog ili moždanog udara. Naime, prevelik unos soli izaziva visok krvni pritisak, a prevelik unos masti dovodi do zapušenja arterija.
Treba biti oprezan kod unosa prerađenih vrsta hrane, koje često sadrže visoke količine soli. Ukupan unos soli treba ograničiti na manje od 5 grama na dan.

Pitajte stručnjake

Ako ste imali srčani ili moždani udar, razgovarajte sa svojim lekarom na koji način da se ponašate kako biste izbegli ponovni udar.

Posetite svog izabranog lekara koji će vam izmeriti krvni pritisak, telesnu težinu, obim struka i dati uput za laboratoriju da izvadite krv i odredite nivo šećera i holesterola u krvi. Lekar će vam dati savete kako da smanjite ili izbegnete rizik i sprečite nastanak srčanog ili moždanog udara.

Od početka ove godine do 1. septembra na Klinici za kardologiju obavljeno je preko 10.000 pregleda, od toga oko 3.500 ultrazvučnih pregleda. Bilo je oko 2.500 prijema na bolnično lečenje, kazao je Kostić Niškim Vestima.

Bolesti srca i krvnih sudova, među kojima su najčešći srčani i moždani udar, pogađaju ljude svih uzrasta, uključujući žene i decu. Trenutno bolesti srca i krvnih sudova uzrokuju 17,3 miliona smrtnih slučajeva svake godine, od toga 80 procenata u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama, gde su svetski ubica broj jedan.

U velikom broju slučajeva, posebno u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama, reč je o prevremenim smrtnim ishodima i to kod ljudi mlađih od 70 godina, koji odnose živote ljudi u najproduktivnijim godinama što ostavlja ogromne ekonomske i emocionalne posledice na porodicu.

Dobra vest je da je većina bolesti srca i krvnih sudova uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti i modifikovati.

Da li znate?

• Svake godine fizička neaktivnost uzrok je nastanka više od tri miliona smrtnih slučajeva koji se mogu sprečiti.
• Nepravilna ishrana je povezana sa četiri vodeća faktora rizika za smrtni ishod: visok krvni pritisak, visok nivo šećera u krvi, gojaznost, visok nivo holesterola u krvi.
• Svakog dana oko 150.000 ljudi umre od posledica upotrebe duvana, a jedan od dva pušača umre od bolesti koje su povezane sa upotrebom duvana. Pasivno pušenje ubija više od 600.000 nepušača godišnje, uključujući i decu.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.