Još jedna priča koja obasjava prošlo vreme i drago sećanje, jer je sve to dokaz našeg postojanja. Proslavljeni Zoran Jovanović Mure moto i automobilski posleratni as prvak Srbije i Jugoslavije.
Nasledio ljubav za vožnjom od oca Lazara takodje šampiona, a usput i nadimak Mure. Vožnja sa samo 7 godina.
„Da, nasledio sam to od oca koji je bio veliki šampion. To je prvi put bilo 1947 godine. Vozio sam gradskim ulicama a onda ni nije bilo saobraćaja. Vozio sam auto Paradu koju je vojska poklonila Moto društvu u Nišu. Ono što pamtim je i da sam 1948 godine 25. maja bio na čelu parade u Nišu.“
Mure nam je doneo uspomene kao žive i ja hoću da nam budu bliže i ako su godine davne.
„1954 godine počeo sam da vozim moto trke i samo sam za njih imao dozvolu. Ovako nisam smeo da vozim. Od motora vozio sam Puh, Trijuf, i druge motore. Nije bilo mnogo izbora ali su ovo bile dobre mašine za trke.“
Ljubav tolika, a želja još veća i eto titula.
„Bio sam obdaren, stvoren za vožnju. Gde sam se pojavio tu sam pobedjivao tako sam i postao prvak Srbije i Jugoslavije, a 1958 proglašen sam za najboljeg sportistu grada Niša. Vozio sam motore do 1960 godine kada sam otišao u armiju, a po povratku prešao sam na automobile. Nisam uspeo da vozim trke sa ocem ali je on bio glavni organizator trka u Auto moto društvu.“
Izrodiće se mnoga jutra doneće i popularnost i sve veći broj ljubitelja auto i moto trka.
„Trke su se vozile na stazi koja bila iznad današnjeg igrališta Čair. Vozilo se i ulicama Niša i bilo je mnogo publike. Moto sport je bio mnogo popularan, popularniji je jedino bio boks i rukomet, a fudbal je počeo kasnije da živi. Na trkama je bilo mnogo ljudi, ulice su bile pune zaljubljenika u ovaj sport, bilo je dobrih vozača.“
Niš je voleo vozače i trke, a tako je bilo i u onoj velikoj Jugoslaviji.
„Ja sam vozio u celoj Jugoslaviji. U Sloveniji, u Rijeci, u više gradova Hrvatske, u Sarajevu, Čačku, Beogradu i svugde gde su bile trke a bilo ih je mnogo i često sam pobedjivao.“
Nadimak Mure i više od imena jer toliko traje taman da udje u tradiciju.
„Ostalo mi je to od dede pa od oca Lazara. Kada kažete Zoran Jovanović ništa ne znači, ali kada kažete Mure Onda svi znaju“
Vreme donosi svoje, godine teku nema zaborava, a želja uvek ima.
„79 godina je. Ja bez kola ne mogu i voziću dok mogu. Meni dozvolu produžavaju, evo sada su mi produžili na 5 godina pa ću da vidim dokle. Samo neka me zdravlje posluži. Što se naslednika tiče unuci su mi vozili motore. Vozili su kros trke i to dobro dok su bili mladji. Sada su prekinuli, završavaju studije pa videćemo dalje šta će biti.“
Važno je da postojiš i da se ima šta značajno reći i da se ništa ne zaboravlja. Buduće vreme neće doneti tajne. Svaka reč otljučava dušu bešumno, a i sudbina je iskrena. Neka naslednici donesu svetlost, toplinu u novo vreme i okite se ponosom na svoje pretke koje i mi pamtimo i poštujemo. Zoran Jovanović Mure to zaslužuje.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
