Moja priča

Godine pamte šampiona

Još jedna priča koja obasjava prošlo vreme i drago sećanje, jer je sve to dokaz našeg postojanja. Proslavljeni Zoran Jovanović Mure moto i automobilski posleratni as prvak Srbije i Jugoslavije.

Nasledio ljubav za vožnjom od oca Lazara takodje šampiona, a usput i nadimak Mure. Vožnja sa samo 7 godina.

„Da, nasledio sam to od oca koji je bio veliki šampion. To je prvi put bilo 1947 godine. Vozio sam gradskim ulicama a onda ni nije bilo saobraćaja. Vozio sam auto Paradu koju je vojska poklonila Moto društvu u Nišu. Ono što pamtim je i da sam 1948 godine 25. maja bio na čelu parade u Nišu.“

Foto: privatna arhiva

Mure nam je doneo uspomene kao žive i ja hoću da nam budu bliže i ako su godine davne.

„1954 godine počeo sam da vozim moto trke i samo sam za njih imao dozvolu. Ovako nisam smeo da vozim. Od motora vozio sam Puh, Trijuf, i druge motore. Nije bilo mnogo izbora ali su ovo bile dobre mašine za trke.“

Foto: privatna arhiva

Ljubav tolika, a želja još veća i eto titula.

„Bio sam obdaren, stvoren za vožnju. Gde sam se pojavio tu sam pobedjivao tako sam i postao prvak Srbije i Jugoslavije, a 1958 proglašen sam za najboljeg sportistu grada Niša. Vozio sam motore do 1960 godine kada sam otišao u armiju, a po povratku prešao sam na automobile. Nisam uspeo da vozim trke sa ocem ali je on bio glavni organizator trka u Auto moto društvu.“

Foto: privatna arhiva

Izrodiće se mnoga jutra doneće i popularnost i sve veći broj ljubitelja auto i moto trka.

„Trke su se vozile na stazi koja bila iznad današnjeg igrališta Čair. Vozilo se i ulicama Niša i bilo je mnogo publike. Moto sport je bio mnogo popularan, popularniji je jedino bio boks i rukomet, a fudbal je počeo kasnije da živi. Na trkama je bilo mnogo ljudi, ulice su bile pune zaljubljenika u ovaj sport, bilo je dobrih vozača.“

Niš je voleo vozače i trke, a tako je bilo i u onoj velikoj Jugoslaviji.

„Ja sam vozio u celoj Jugoslaviji. U Sloveniji, u Rijeci, u više gradova Hrvatske, u Sarajevu, Čačku, Beogradu i svugde gde su bile trke a bilo ih je mnogo i često sam pobedjivao.“

Nadimak Mure i više od imena jer toliko traje taman da udje u tradiciju.

„Ostalo mi je to od dede pa od oca Lazara. Kada kažete Zoran Jovanović ništa ne znači, ali kada kažete Mure Onda svi znaju“

Foto: privatna arhiva

Vreme donosi svoje, godine teku nema zaborava, a želja uvek ima.

„79 godina je. Ja bez kola ne mogu i voziću dok mogu. Meni dozvolu produžavaju, evo sada su mi produžili na 5 godina pa ću da vidim dokle. Samo neka me zdravlje posluži. Što se naslednika tiče unuci su mi vozili motore. Vozili su kros trke i to dobro dok su bili mladji. Sada su prekinuli, završavaju studije pa videćemo dalje šta će biti.“

Važno je da postojiš i da se ima šta značajno reći i da se ništa ne zaboravlja. Buduće vreme neće doneti tajne. Svaka reč otljučava dušu bešumno, a i sudbina je iskrena. Neka naslednici donesu svetlost, toplinu u novo vreme i okite se ponosom na svoje pretke koje i mi pamtimo i poštujemo. Zoran Jovanović Mure to zaslužuje.

Ključne reči

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close