U veličinama, vrednosti neprimetno ćute i proniču u tajnu postojanja. Srdjan Tomić sa 9 godina zavoleo violinu i neispušta je do dana današnjeg. Svirao i gospodi sa leptir mašnama, damama na štiklama, kafanskim bekrijama ali i svima koji požele. Iz milošte Paganini, a što da ne, liči mu.
„Krenuo sam u Loznici zavoleo sam violinu i tako se nastavilo.“
Počela su takmičenja čak i republička a stizale su i nagrade.
Izazov je bio učiti sviranje a pomogao je i upis u srednju muzičku školu a kasnije i na muzičku Akademiju. Onda dođe Niš i Simfonijski orkestar i evo već 32 godine.
„Desilo se tako. Meni je majka Nišlijka i kada sam video zgradu Simfonijskog orkestra poželeo sam da dođem ovde i da radim. Sećam se kao da je juče bilo. Evo 32 godine sam u orkestru.“
I san se ostvario ali izazova na pretek koji priznaju kvalitet i ime. Sigurno Srdjan nije sanjao da će jednog dana zasvirati u orkestru Crne Mambe pod upravom Neše Saitovića.
„Već kao oformljeni violinista, kada sam došao u Niš prvi orkrstar kome sam pristupio bio je Pijane strune. Svideo mi se taj zvuk ambijent i jedno prijatno iskustvo. Kasnije vidjajući se sa Nešom Saitom, pozvao me je i predložio saradnju i evo već 5 godina to lepo funkcioniše.“
Pored svih obaveza, Srdjan Tomić ima i zanat, za njega zlatan i čini se da se o tome malo zna. Medju malobrojnima i u Srbiji, on je reparator gudačkih instrumenata.
„U Nišu je bilo ljudi koji su radili reparaciju, a sada neznam. Znam samo da sam ja najopremljeniji i da mogu da preduzmem sve neophodne reparacije na instrumentu. Ja sam se opredelio za gudačke instrumente, violine, viole, violončela i kontrabase. Imam sav potreban alat i materijal a bez togaa reparacija nemože da se uradi kvalitetno.“
Razmišlja se i kako dalje. Čini se uz muziku je sve lakše.
Bez muzike se nemože nikako.
„Ja sam to postao i nadam se da će i dalje biti tako. Očekujem penziju u Simfonijskom orkestru, a dok je zdravlja i volje radiću i reparaciju, trudiću se da to uradim kvalitetno jer moraš da budeš predan.“
I tako. Srdjan će svirati u Simfonijskom orkestru, veseliti se uz Crne Mambe i sećaće se svog dečačkog sna i violine i biti ono što je kao mali poželeo. Krenuo je stazom želja i muzike i naučio veštinu potpunog postojanja koja još samo u mašti pstoji.
Tekst je deo projekta “Oni su najbolje iz Niša”, koji je sufinansiran od Grada Niša – Gradske uprave za društvene delatnosti, na osnovu konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji te opštine za 2022. godinu.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
