Malo ko u svetu može da se pohvali da ima svoj tramvaj, ali to ne važi za Nišliju Dragana Ilića koji je već godinama vlasnik jednog od starih niških tramvaja, onih koji su nekada gospodarili ulicom Voždovom i Nišu udahnuli duh grada. Zvonce koje se povremeno čulo, kako bi upozorilo pešeke da se tramvaj približava, odavno se ne čuje. Njegov zvuk je nestao zajedno sa tramvajima, ali tramvaj broj 6 će se već, upornošću njegovog vlasnika, u prvoj polovini iduće, 2019.godine, ponovo pojaviti u Nišu u svom punom sjaju. Istom onom koji je imao dok je prevozio Nišlije od Železničke stanice do Ćele kule ili Niške Banje.
U toku je restauracija poslednjeg niškog tramvaja koji je, zajedno sa ostalih 19, baš na današnji dan, 16.novembara 1930.godine, krenuo na svoju prvu vožnju niškim ulicama.
Vozile su se Nišlije tramvajima sve do 10.avgusta 1958.godine kada su ukinuti, a zanimljiv je podatak da su tramvaji krenuli i stali u isti dan, u nedelju. Sada, posle 60 godina, jedini preostali niški tramvaj čeka da se ponovo pojavi u javnosti, ali kao spomenik jednog vremena. Projekat “Istorijski tramvaj” Dragana Ilića, kako su ga u ambasadi Nemačke nazvali, realizuje se uz podršku ambasade, a Vlada Nemačke će pomoći njegovu restauraciju. Vlada SR Nemačke je ovaj projekat prepoznala kao vredan i podržala ga kroz svoj program za očuvanje kulturne baštine sveta. Ugovor o donaciji su potpisali ambasador SR Nemače u Srbiji, Tomas Šib i predsednik Udruženja ljubitelja niških tramvaja, Dragan Ilić, 17. septembra.
“Više puta sam se do sada obraćao Nemačkoj ambasadi i svaki put sam stavljao do znanja da u Nišu postoji tramvaj star blizu sto godina, poslednji od niških starih tramvaja koje je grad dobio od Nemčke i da je, po svemu sudeći, unikat na svetskom nivou, jer slični tramvaji postoje samo u još dva grada, u Ajndhovenu i Hagu, ali se oni razlikuju od niškog po dužini, dugi su 10 metara, a ovaj kod nas je dug osam metara. Tramvaj je jedinstven i po broju prozora, po branicima, po izgledu kabine i nemogiće je naći sličan. Sa druge strane, pošto je to bio nemački tramvaj, smatrao sam da se oni i prikažu kao graditelji i čuvari svoje baštine”, kaže Dragan Ilić. “Projekat se realizuje preko Vlade Nemačke za očuvanje svetske kulturne baštine. Time smo pokazali da su tramvaji koji su bili na niškim ulicama, a potom i u vikend naselju u Niškoj Banji, imali neku vrednost ali na to niko nije obraćao pažnju”.
Zahvaljujući entuzijazmu i upornosti Dragana Ilića da sačuva niške tramvaje, poslednji od njih će se, posle 60 godina, naći pred očima javnosti.Tramvaj broj 6 će, po završetku restauracije, biti postavljen na Trgu Republike, kako je predvuđeno projektom Zavoda za urbanizam. Na platou je već napravljeno mesto za njega. Da bi poslužio svojoj svrsi mora da bude samoodrživ i da donosi neki profit. Sa ovim se složio i gradonačelnik Niša Darko Bulatović.
“To je pravo mesto za tramvaj jer je prometno, tu je park, opština u Nikole Pašića, kafići, a ono najvažnije tu je i ulaz u Kazandžijsko sokače, pa na ovaj način da spajamo istoriju Niša”, kaže Dragan Ilić koji ne krije zadovoljstvo zbog toga što je konačno, posle višegodišnje borbe, uspeo da otrgne od zaborava jedan od niških tramvaja.
Na ideju da se tramvaj restauriran Dragan Ilić je došao onog trenutka kada su tramvaji uklonjeni iz vikend nasilja u Niškoj Banji 2007.godine i kada su isečeni.
“Tramvaj se trenutno nalazi na restauraciji u “Resoru” u Gadžinom Hanu.U toku je njegovo rasklapanje. Kada sve to bude završeno krenuće se sa njegovim sklapanjem i vraćanjem identičnog izgleda kakav je imao u prvoj vožnji niškim ulicama”, objašnjava Ilić.
“Cilj je da se tramvaju vrati potpuno isti izgled kakav je nekada imao”.
Nemci su projekat nazvali “Istorijski tramvaj” za šta postoje ozbiljni razlozi. Tramvaj je napravljen u nemačkoj fabrici “Hava” koja je bankrotirala 1939.godine.
“U katalozima se tramvaj vodi kao Hava-Simens što znači da ga je Hava sklapala, a Simens je davao elektriku”, objašnjava Dragan Ilić. “Doduše, Have izgledaju drugačije, ali je ovo očigledno bila unikatna serija od 20 tramvaja koja je, najverovatnije, napravljena u roku od dva meseca i koji su u Niš stigli 31.decembra 1929. godine kao nadoknada za ratnu štetu u Prvom svetskom ratu. Dunavom su došli do Beograda, železnicom do Niša, istovareni su kod Makove pumpe i onda čekali osam godina da se pojave na ulicama. Tada je u Niš stiglo 10 tramvaja sa motorom, pet sa otvorenim i pet sa zatvorenim prikolicama. Prikolice su imale sedišta koja su se preklapala tako da su putnici uvek mogli da gledaju u pravcu u kom se tramvaj kretao”, dodaje Ilić.
Tramvaji su u Nišu putnike prevozili od 1930.do 1958.godine. Za vreme rata su zbog bombardovanja bili malo sklonjeni i ređe su išle linije, ali su vozili.
“Tramvaji su u Nišu saobraćali od Železničke stanice do Niške Banje i bile su dve linije. Jedna je bila do Ćele kule, i u sat vremena na ovoj liniji su saobraćala tri tramvaja, a druga linija je bila do Niške Banje i na toj liniji je vozio četvrti tramvaj. Brzina im je bila oko 20 kilometara na sat. Zimi su se koristili zatvoreni, a leti otvoreni vagoni. Karta je u jednom pravcu koštala 2 dinara do Ćele kule i 5 dinara do Niške Banje”, priča Ilić.
Za tramvaje su vezane i mnoge anagdote, poput one da je jednom neki niški bekrija zakupio celu otvorenu prikalicu. Na jednoj strani je sedeo on, a na dugoj muzika. Tako je meraklijski putovao od Niša do Niške Banje. Inače, Nišlije su volele da se voze tramvajima. Posebno u letnjem periodu kada su se koristila otvorena kola, a oni su uživali u okolini.
“Kada su tramvaji ukinuti godinu i po dana su sedeli u podnožju Niške Banje. Polako su skidani točkovi, podšasije, a onda je neko reko da ne smeju tramvaji da završe kao staro gvožđe mada su pragovi i šine već otišle u Feroks. Odlučeno je da se od njih napravi vikend naselje u Niškoj Banji. Tramvaji su preko debala konjima dovučeni do mesta gde bi nastavili da žive. Prodati su fizičkim licima u pet rata po 5 hiljada dinara. A onda je odlučeno da nestane i ovo vikend naselje. U to vreme je u naselju bilo 12 tramvaja vikendica. Tramvaji su iscepani budakom. Svoj tramvaj broj 6 sam čuvao svim silama. Borio sam se za svoj, ali i za sve ostale. Naselje je bilo jedinstveno, ali je naruženo jer niko nije čuvao tuđu imovinu. U toku zime su pustošeni i iz njih je izneto sve što je moglo da se iznese”, svedoči Dragan Ilić.
Posle blizu 50 godina boravka u Niškoj Banji i posle 11 godina čekanja, Vlada SR Nemačke prepoznaje projekat njegove restauracije i daje podršku donacijom.
Lična karta tramvaja broj 6 je:
- Model: HAVA/Simens.
- Tip: Bergman 55+55.
- U Niš je stigao 31. decembra 1922.godine.
- Saobraćao je Nišom od 16. novembra 1930. do 10. avgusta 1958. godine.
- Od novembra 1959. do aprila 2007. godine je bio vikendica u Niškoj Banji.
- Godine 2007. je jedini preživeo uklanjanje – uništenje naselja od 12 tramvaja-vikendica po odluci opštinskih vlasti Niške Banje i time postao unikat.
- Po uklanjanju je 11 godina čekao sredstva za restauraciju.
- Uz pomoć Vlade SR Nemačke, novembra 2018. godine je započeta restauracija poslednjeg niškog tramvaja.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
