U nedelju pomeramo kazaljke sat unapred, a to može loše da utiče na naš organizam
Letnje računanje vremena počinje 27. marta u 2 sata i to tako što ćemo kazaljke na satu pomeriti jedan sat unapred, na 3 sata.
Prelazak na letnje računanje vremena utiče na ljudsko zdravlje sa više aspekata. Ova promena izaziva brojne probleme u našem organizmu, a da bi se organizam prilagodio, potrebno je i do tri nedelje.
Za većinu, to samo može da potraje jedan dan, dok se organizam ne prilagodi novom rasporedu.
Ponedeljak je kritičan. Savetuje se da prvih radnih dana, ili barem u ponedeljak, ne započinjete zahtevne poslove ni nove projekte.
Sunce izlazi kasnije, što otežava da se ljudi probude ujutru. Kada se izbaci i samo jedan sat sna tokom prelaska na letnje računanje vremena, ljudsko telo primeti razliku.
Statistika pokazuje da se prvog ponedeljka nakon prelaska na letnje računanje vremena povećava broj saobraćajnih nezgoda, upravo zbog nedostatka sna, broj srčanih napada, a češći su i bolovi u glavi koji mogu trajati i do nekoliko nedelja.
Dolazi i do smanjene produktivnosti kod odraslih i kod dece. Uzroci su jasni: otežana koncentracija, razdražljivost, brzo zamaranje, teže podnošenje fizičkog, umnog i emocionalnog opterećenja.
Zanimljivo je da se prvog dana nakon prelaska na letnje računanje vremena, usled nedostatka motivacije za rad, povećava i vreme provedeno na Internetu. Jedno istraživanje ukazuje na povećan broj samoubistava kod muškaraca tokom prvih nedelja nakon ove promene.
Prema rečima profesorke dr Gordane Dedić, neuropsihijatra i psihoterapeuta Klinike za psihijatriju VMA, biološki satovi koji kontrolišu fiziološke, fizičke, mentalne i bihejvioralne promene, koje prate dnevni ciklus budnosti i spavanja, nalaze se u ćelijama raspoređenim po celom telu.
„Glavni biološki sat nalazi se u našem mozgu i on kontroliše rad svih drugih telesnih satova unutar našeg organizma. Na njega direktno utiču spoljašnji faktori, a najviše dnevno svetlo i informacija o trajanju noći“, kaže dr Dedić za BKTVNews.
Međutim, nisu svi efekti prelaska na letnje računanje vremena loši.
„Onima koji pate od sezonskog afektivnog poremećaja, tj. ljudima koji imaju simptome depresije tokom jeseni i zime, pomaže upravo taj dodatni sat dnevnog svetla. Dodatna izloženost sunčevoj svetlosti im pomaže“, navodi naš sagovornik.
Postoje i preventivne metode ublažavanja ovih posledica.
„Omogućite vašem organizmu da se naspava. Smanjite ili eliminišite kofein i alkohol, povećajte fizičku aktivnost pre spavanja, potrudite se da svakog dana odlazite u isto vreme na počinak i više vremena provodite na dnevnom svetlu“, napominje za BKTVNews dr Dedić.
ISTORIJA POMERANJA KAZALJKI NA SATU
Ideja o pomeranju sata unapred ili unazad pripisuje se istaknutom američkom državniku , naučniku, pronalazaču i piscu Bendžaminu Frenklinu. Smatra se da je on za vreme ambasadorskog mandata u Francuskoj, tokom druge polovine 18. veka, Parižanima poručio da bi uštedeli sveće ukoliko ranije ustaju i koriste dnevno svetlo.
Posledice ove ideje sa ekonomskog aspekta su vrlo povoljne, jer se uštede električne energije na globalnom nivou postižu, pre svega, u potrošnji električne energije za osvetljenje, a samim tim to utiče i na smanjenje globalnog zagrevanja.
Do realizacije ove ideje prošlo je nešto više od jednog veka. Prva je tome, tokom Prvog svetskog rata 1916, godine, pristupila Nemačka, dok je u Srbiji prvo pomeranje kazaljki na satu zabeleženo 27. marta 1983. godine.
Danas se letnje računanje vremena primenjuje u 110 zemalja sveta, a nije usvojeno u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, Islandu, Rusiji, Belorusiji i širom afričkog kontinenta.
Opširnije (posledice pomeranja sata unapred…) na BKTV NEWS
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
