Cirkularna ekonomija budućnost Srbije: Tri miliona evra za razvoj

Cirkularna ekonomija budućnost Srbije: Tri miliona evra za razvoj

07:40
1404
0
Niške Vesti
PODELI

Poboljšati uslove za sprovođenje cirkularne ekonomije kroz pretvaranje otpada u resurse za ponovnu upotrebu na nacionalnom i opštinskom nivou, čime bi se podstakle inovacije u reciklaži, ograničilo odlaganje otpada, smanjili gubici resursa i uticalo na promene ponašanja potrošača, cilj je projekta „Upravljanje otpadom i otpadnim vodama u opštinama – IMPACT“. Ovaj projekat, koji sprovodi nemački GIZ, Organizacija za evropsku bezbednost, Privredna komora Srbije i resorno ministarstvo Srbije, predstavljen je niškim privrednicima.

konstantin

Cirkularna ekonomija, nasuprot trenutnoj ekonomiji zasnovanoj na linearnom modelu “uzmi – napravi – koristi – odbaci”, zasniva se na modelu koji teži manjem korišćenju resursa i izbegavanju stvaranja otpada „uzmi – koristi – ponovo napravi – ponovo koristi”.

Da bi se u budućnosti postigla kružna ekonomija, u pet pilot opština u Srbiji (Aleksandrovac, Kuršumlija, Bela Crkva, Krupanj i Svilajnac) su izvršena merenja količine i sastava otpada i otpadnih voda u skladu sa zakonskom regulativom Republike Srbije.

Cirkularna ekonomija je stopostotni zaokret u odnosu na današnje trendove u Srbiji. Uzmimo na primer prosečan televizor, peglu ili veš mašinu. Ovi proizvodi su dizajnirani i proizvedeni da traju određeno vreme, a da se zatim pokvare nekoliko meseci nakon isteka garantnog perioda. Većina nas nakon toga jednostavno kupuje novi uređaj jer se popravke ne isplate, dok stari odbacuje. Nasuprot tome u cirkularna ekonomija teži da produži životni vek proizvoda, odnosno da je proizvod kvalitetan i industrijski dizajniran na način da se lako popravlja, reparira i zatim ponovo koristi u proizvodnji ili se direktno plasira nazad na tržište. Ukoliko se ti uslovi ne ispune, pristupa se reciklaži proizvoda. Kada se reciklažom dobijaju proizvodi manje vrednosti, to se naziva daunsajkling (downcycling), a kad se njome uz pomoć sofisticiranih tehnologija dobijaju proizvodi veće vrednosti, to se naziva apsajkling (upcycling).

U okviru druge faze IMPACT projekta koji je definisan sporazumom koji su početkom ove godine potpisali ministar poljoprivrde i zaštite životne sredine, direktor Nemačke organizacije za tehničku saradnju – GIZ Srbija i vođa vođa IMPACT projekta, u Srbiji će do 2017. godine u oblast upravljanja otpadom i otpadnim vodama na nacionalnom i lokalnom nivou biti uloženo tri miliona evra.

Budžet novog projekta predstavlja donaciju Vlade Republike Nemačke, a najveći deo aktivnosti odnosi se na jačanje međuopštinske saradnje i efikasnih modela pružanja komunalnih usluga, a zatim i na pripremu investicija u infrastrukturu i sprovođenje mera.

„Najveći izazov na početku svakog velikog procesa, pa i uvođenje cirkularne ekonomije je promena svesti. Civilna društva sada imaju veliku ulogu u zagovaranju promene naše svesti, naših navika i naših razumevanja da treba da usvojimo principe održivog razvoja“, rekla je na okruglom stolu u Regonalnoj privrednoj komori Niš, Olivera Zurovac Kuzman, viša savetnica za ekologiju Misije OEBS-a u Srbiji.

Osim promene načina razmišljanja o značaju održivog razvoja, novi koncept po standardima Evropske unije iziskuje i oblikovanje novih poslovnih modela. Ovakva tranzicija pruža šansu da se industrija modernizuje, poveća energetska efikasnost, poveća efikasnost korišćenja materijalnih resursa, postigne novi industrijski rast i otvaranje novih radnih mesta.

eu circular package 635

„Očekuju nas obaveze od 14 milijardi investicija u oblasti zaštite životne sredine. Benifit takvih investicija je preko 25 milijardi za našu industriju i naše građane. Privredna komora Srbije u saradnji sa GIZ-om pokušava da malim i srednjim preduzećima pomogne da saznaju načine implementiranja strategije cirkularne ekonomije“, rekao je na okruglom stolu, savetnik u PKS, Siniša Mitrović.

Prema procenama Privredne komore Srbije, preko cirkularne ekonomije Srbija može da dobije 10 hiljada „zelenih“ radnih mesta. Zbog toga se sada malim i srednjim preduzećima prezentuju primeri dobre prakse.

Ključna stvar u cirkularnoj ekonomiji je uspostavljanje sistema primarne separacije otpada i maksimalna iskorišćenost resursa. Cilj druge faze projekta je da se opštinama stvore uslovi da se na način koji je više ekološki, rešavaju problemi, a pilot opštine bi trebalo da budu primer za ostale lokalne samouprave kako da primene sistem integrisane zaštite životne sredine i upravljanja otpadom, objašnjavaju predstavnici GIZ-a.

„Cilj nam je da kroz ovaj projekat promovišemo otpad kao resurs koji se ponovo može i mora koristiti, kao i da pokažemo sve prednosti ovakvog pristupa rešavanja pitanja otpada i otpadnih voda u skladu sa standardima razvijenih zemalja Evropske unije. Želimo da uvedemo cirkularnu ekonomiju, jer osim štednje doprinosi i otvaranju novih radnih mesta“, kaže savetnik Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, Steffen Blumen.

Republika Srbija je 2016. godinu proglasila godinom preduzetništva, pa je 1,5 milijardi dinara odvojeno za subvencije malim i srednjim preduzećima. 

Od toga je 25 odsto nepovratnih sredstava za nabavku opreme. Stvoriće se prostori da otpad bude sirovina, a i mesto za nove investicije. Grad Niš već je preduzeo korake u rešavanju otpadnih voda, čiji će rezultati biti vidljivi za dve i po godine.

„Uradili smo Studiju izvodljivosti postrojenja za tretman otpadnih voda i taj projekat će biti realizovan iz IPA fonodva 2017“, rekao je zamenik gradonačelnika Niša, Miloš Banđur.

Niški preduzetnici na okruglom stolu „Crikularna ekonomija i upravljanje otpadom“ dobili su i izveštaj o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom koje su morale uslediti zbog usklađivanja sa direktivama Evropske unije. O primenama zakona u praksi govorio je Branko Dunjić iz Centra za čistiju ekonomiju, Tehnološko-metaluraškog fakulteta u Beogradu.

„Slučaj između Henkela i Bambija pokazuje da Henkel prodaje lepak za lepljenje kutije plazme, ne po kilogramu, već po broju zalepljenih kutija. U tom slučaju obe firme imaju motivaciju da optimizuju korišćenje lepka, odnosno da ga upotrebljavaju ni manje, ni više, nego onoliko koliko treba“, istakao je Dunjić.

Do sada je projekat „Upravljanje otpadom i otpadnim vodama u opštinama – IMPACT“ predstavljen privrednicima u više gradova u Srbiji, a završna konferencija će biti u oktobru u Beogradu.

Circular Story

Podsetimo, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ) je organizacija za međunarodnu saradnju koja u ime nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), podržava Srbiju kroz mnogobrojne bilateralne i regionalne projekte.

Kao implementaciona organizacija Vlade Savezne Republike Nemačke, GIZ već više od 10 godina predstavlja pouzdanog partnera u pružanju podrške javnom, privatnom i civilnom sektoru u Republici Srbiji. Od 2000. godine, Savezna Republika Nemačka je kroz neposrednu pomoć kao i putem fondova EU izdvojila za Srbiju više od 1,6 milijardi evra.

eko nis


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *