Okruženi smo savremenom tehnologijom, uslovljenom intenzivnim razvojem informatike, kibernetike i drugih nauka, koje putem transfera menja našu celokupnu životnu koncepciju. Era ubrzane informatizacije i upotrebe raznolikih tehnika komunikacione prakse, naravno menja i naše socijalne aktivnosti.
Ako se u razumevanju masovne kulture, polazi od recipijenata, kao delova mase, oni putem medija primaju poruke i informacije raličite sadržine i na taj način interiorizuju vrednosti, koje pohranjuju njihovu ličnost. Deca su posebna medijska publika i u posrednom komuniciranju putem medija, uče od malih nogu. Upotreba računara radi igranja igrica, razgovora putem Skajpa ili “četovanja“ putem socijalnih mreža, za decu je sasvim normalna pojava na putu odrastanja. Takvim načinom komuniciranja, prostorne granice se brišu, a na individualnom planu dolazi i do unutrašnjih promena. Upotrebom računarskih mreža i virtuelnog komuniciranja, deca, po prirodi, sklona maštanju, u virtuelnom svetu zadovoljna, mogu da menjaju uloge, da upotrebljavaju i različite identitete. Putem video igara i simulacija, lako postaju superheroji koji imaju nadmoć, pobedjuju, simuliraju da zaradjuju poene, osvajaju nivoe, dok u funkcionalnom smislu rešavaju zanimljive probleme, puno puta podstičući agresivni karakter umesto saradnje i kreativnog odnosa prema svemu. Tolika posvćenost video igricama, može uvesti dete u zabludu vezanu za karakter sveta u kome živi, mešajući virtuelni i realni svet, što svakako može stvoriti i odredjene probleme u razvoju deteta.
Na samom njihovom nastanku bile su potpuno bezopasne i imale su svrhi zabavnih aktivnosti, ali vremenom, došlo je do njihove evaluacije i prilične slobode proizvodjača da iskažu svu svoju genijalnost. Savremene video igre grupišu se prema načinu interakcije sa igračem bez obzira na njihove vizuelne ili narativne razlike.
I taman kada su se nauke koje se bave razvojem dece i vaspitanjem usmerile na to da se njigova osnovna negativnost ogleda u socijalnoj isključenosti dece, otudjenju, odvlačenju deteta od žive komunikacije, sedenju za kompjeterom, u često zamračenom i zatvorenom prostoru, neprovodjenju slobodnog vremena u prirodi i na otvorenom prostoru, proizvodjači su se dosetili i stvorili novi svetski fenomen, koji je prevazišao svu popularnost svih socijalnih mreža zajedno,
“Pokemon Go“.
Igra podrazumeva korišćenje GPS mapiranja i kameru na mobilnim telefonima i tabletima pomoću kojih se na stvarnim lokacijama traže virtuelni Pokemon likovi, od kojih je najpopularniji omiljeni žuti Pikaču. Svi koji su je instalirali na pametnim telefonima iskočili su iz fotelja i krenuli u potragu u okruženju.
Reč je o igri u proširenoj stvarnosti koju je kompanija Niantic stvorila za iOS i Android uređaje. Funkcioniše tako što skinete aplikaciju i koristeći GPS na vašem telefonu, Pokemon Go stvara mapu u igri koja se zasniva na lokaciji u stvarnom svetu. Uz pomoć kamere na svom pametnom telefonu u stvarnom svetu možete videti imaginarna bića, kao da zaista postoje oko vas.
Pravila igre su sledeća: pritisnete i držite lopticu na ekranu, a oko Pokemona će se pojaviti beli krug unutar kojeg će se pojaviti manji zeleni krug. On će se smanjivati i kad bude najuži tada je potrebno da prstom potegnete lopticu prema malom virtuelnom biću. Ako sve ide po planu, vi ćete biti vlasnik nove vrste pokemona.
Zavisno od lokacije, i korisnicima iste aplikacije u vašoj blizini možete da otkrivate Pokemone, da trgujete njima i da se borite sa drugim „trenerima“. Kako bi ulovili što veći broj Pokemona, morate se kretati u stvarnom svetu jer igrica koristi stvarnu mapu grada u kom se nalazite.
Milioni igrača hvale se na društvenim mrežama da je uticaj ove igrice krajnje pozitivan, jer se dosad nisu toliko kretali niti boravili u prirodi. A ako ih želite sve uloviti, upravo to morate raditi – hodati kako bi pronašli razne vrste virtuelnih bića. I tu bi se činilo da je industrija pobedila. Niantic zadovoljno trlja ruke. Objavili su kako će uskoro u igricu uvesti i sponzorisane lokacije, što će im zagarantovati još veću zaradu. Vrednost Nintendovih deonica premašila je sva očekivanja. U samo nekoliko dana vrednost im je skočila za 9 milijardi dolara. A Pokemanija je tek počela.
Mnogi igrači pohvalili su igru na društvenim mrežama baš zbog toga. Kažu kako više vremena provode u prirodi, šetaju, druže se s drugim igračima. Ispovesti igrača koji se bore s depresijom ili pate od PTSP-a svedoče o pozitivnom uticaju na korisnike širom sveta.
Ipak, dogodilo se već i nekoliko nesreća povezanih s ovom igrom. Naime, kako bi ulovili Pokemone, morate gledati u vaš mobilni telefon, pa je bilo nekoliko slučajeva gde su igrači uzrokovali saobraćajne nesreće. Zabeležena je i bizarna situacija kada je jedan tinejdžer našao mrtvo telo dok je tražio Pokemone po šumi.
Može se reći da je ova video igra akciono-avanturističkog žanra i igrača fokusiraju na istraživačke misije, prikupljanje stavki i njom su obahvaćene i devojčice i dečaci. Svakako je važno da decu uče odredjenom ponašanju. Zbog toga je važno do koje mere deca mogu sama sebi planirati vreme i dozirati sadržaje koji ih zanimaju u granicama koje ne utiču negativno na njihov socijalni i kulturni život, a o idiotizaciji kao poslednjoj fazi globalizacije, multinacionalnim korporacijama i potrošačkom apsolutizmu i u delu gejmerske mašinerije, mislite drugi put…
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
