Primetili ste sigurno, vi koji koristite javni prevoz, kako se nervozni ljudi osile, kako su hrabri, glasni i puni gneva i uvreda prema kondukterima, kad posle neuobičajeno dugog čekanja naiđe bus. Kao da su baš oni krivi za sve nevolje koje su ih snašle.
Devojka sa fotografije bila je danas, nešto pre podneva, na meti takvih. Koji su sav svoj gnev i očito nezadovoljstvo svojim životima ili određenim segmentima u njima – jedan je valjda kasnio na neki sastanak a drugi je žurio u sud, pokušali da iskale na njoj.
Prvi put od kada se vozim javnim prevozom nisam bila usamljena prilikom regovanja na nepravdu.U odbrani devojke od gneva razjarenih muškaraca, koji izgleda jedino znaju da podignu glas na nedužne i nezaštićene dame, pridružila mi se, gotovo jednakim tonom kao što je moj, jedna vrlo mlada devojka.
Milica, saznala sam posle da se tako zove kondukterka, zalud je objašnjavala da je njen bus došao po redu vožnje i da se prethodni pokvario. To je samo bio razlog za još veću galamu ostrašćenih. Kada se stišala, galama mislim, tiho mi je rekla – hvala.
No, nije poenta u tom besu onih koji su „hrabri“ jedino u ovakvim situacijama. Ono zbog čega bih vas zamolila da malo proširite ovu priču je u sledećem: Milica je posle svega prišla ženi koja je sedela držeći se za glavu, upitala je treba li joj pomoć i donela joj tabletu protiv glavobolje iz svoje tašne. E, to sam videla prvi put u prevozu, a imam mnogo godina!
Dok sam je pitala smem li da objavim njenu fotografiju, šalila sam se da ništa neću uraditi ako posle svega ne dobije bar 20 odsto stimulacije. Da sam ja gazda Ćurdića, čiju je čast branila, dala bih joj i više.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
