Anđela Bratić je jedna od najboljih i najzaniljivijih flautistkinja mlađe generacije u Srbiji.
I mada je svirala u Kenedi centru u Vašingtonu, održala koncert u Vijetnamu u Ho Ši Minu, nakadašnjem Sajgonu, u zgradi Opere, a da ne govorimo o koncertima u evropskim zemljama i gradovima, boravak u Italiji početkom avgusta, gde je održala četiri resitala sa italijanskom pijanistkinjom Dijanom Nokiero, ostavio je na nju dubok utisak.
Na to su posebno uticala mesta na kojima su nastupi organizovani, kao i reakcija publike nakon koncerta. Mada već naviknuta na duge aplauze, ovacije i čestitke kada siđe sa koncertnog podijuma, ono što joj je na ovim koncertima dala publika bilo je daleko više od usijanih dlanova i stiska ruke.
Gotovo sa setom se priseća kako joj nepoznati ljudi prilaze da joj kažu da je svojom muzikom dotakla njihovu dušu i vratila im davna sećanja. “Tada znam, kaže Anđela, da sam dobro uradila posao”. A dobro urađen posao u slučaju mr Anđele Bratić, redovnog profesora na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Nišu, znači utkati deo sebe i deo svoje duše u svaku notu.
Turneja u Italiji je trajala od 29.jula do 4.avgusta. Mr Anđela Bratić je sa sa pijanistkinjom Dijanom Nokiero održala je četiri resitala nastupivši na festivalima u Modeni, Piombinu, Grosetu i San Govani Valdarnu. Ni izbor pijanistkinje koja ju je pratila nije bio slučajnost.
“Sa Dijanom sam se upoznala na jednom festivalu u Crnoj Gori pre desetak godina i od tada traje naša saradnja, ali i naše prijateljstvo”, kaže Anđela. “Svirale smo zajedno sve koncerte, a svaki od njih je na mene ostavio poseban utisak iz sasvim drugačijih razloga. Prvi koncert smo imale u Modeni na jednom festivalu i svirale smo na otvorenom, na trgu na kome je bilo puno ljudi. Kada se koncert završio prišao mi je čovek koji je bio novinar u Nišu i pozdravio me jer mu je bilo jako drago da u zemlji u kojoj sada živi vidi nakadašnju sugrađanku. Mene je njegov postupak jako dirnuo”, kaže Anđela.
Ostala tri koncerta ove mlade umetnice su svirale u Toskani i svaki je bio poseban na svoj način.
“Svirale smo čak i u jednom manastrirskom dvorištu. Za mene je to bilo nešto božanstveno, a što je savim uobičajeno za Italiju, pa i druge evropske zemlje. Akustika je bila savršena jer su iznad nas bili svodovi koji su karakteristični za takve građevine. To je,verujem, doprinelo tome da smo ostavile odličan utisak i na publiku i na organizatore tako da smo već pozvane za dalju saradnju. I četvrti koncert je bio po mnogo čemu specifičan. Nikada do sada nisam svirala na takvom mestu. Nastupale smo na privatnom imanju, u pitanju je privatna hacijenda u srcu Toskane, koja je okružena vinogradima i maslinjacima. Svake godine, u prvoj nedelji avgusta, vlasnici imanja imaju organizovan koncert za svoju publiku i za svoje posetioce. Bina je na otvorenom, a publika dođe da obiđe imanje, da uživa u vinu ali i u koncertu”, objašnjava Anđela Bratić pokušavajući na momenat da oživi atmosferu koju je ponela iz Toskane.
Kao mladoj, svesnoj o obrazovanoj osobi, Anđeli nije teško da primeti da se situacija u njenom okruženju i odnosi koji vladaju među ljudima ne grade na zdravoj osnovi. Kao zamena za pomalo setan osećaj zbog toga služe joj nastupi van zemlje. Kaže da joj puno znače.
“Ta ljubav, poštovanje i uvažavanje koje tamo dobijam kod nas ovde često izostaje.Ne mislim da je to tako iz ličnih razloga. Jednostavno, položaj klasične muzike kod nas ne dozvoljava da ljudi razumeju prave vrednosti, da je pravo bogastvo kada imate umetnost na viskom nivou. Pri tome ne mislim samo na muziku, već i na slikarstvo, književnost, glumu, filmove. Imam utisak da kod nas važi pravilo da, kada neko nešto radi, svi u tome traže greške i sve se svodi na krituku. Malo ko dođe da uživa u koncertu,muzici, interpretaciji. Kod nas dođu ljudi, a uglavnom to budu naše kolege, koji su zbog svojih ličnih frustracija nezadovoljne, da nas omaložavaju i da pišu kritike koje su bez ikakve vrednosti i težine koju zdrava kritika treba da ponese. One nemaju ni akademsku težinu, niti su na visokom nivou. Kada bi smo imali zdrav odnos prema nečijem radu sve bi bilo i lepše i lakše. Čak i kada nešto nije dobro, postoji način kako da se to kaže, a ne da o nekome govorite ružno i ponizite ga. Ko god radi na sebi, vežba, uči, postigne nešto, on želi nešto da napravi i da se pomeri sa mrtve tačke. Mislim da treba mnogo više da podržavamo jedni druge i više sarađujemo nego što jedni drugima nalazimo mane. A osim toga, iz svake greške može nešto da se nauči i da se izađe zreliji i jači”, mišljenja je Anđela.
Svoje znanje Anđela prenosi i studentima. Poučena nekim svojim studentskim iskustvima ona sa uvažavanjem prilazi svakom mladom umetniku pokušavajući da izvuče ono najbolje iz njega.
“Imala sam predivnog profesora u Nemačkoj gde sam magistrirala, ali i neke druge profesore koji nisu želeli da prenesu svoje znanje. Znam kako se čovek oseća u takvim trenucima i zbog toga bih volela da imam studenta koji će jednog dana svojim uspesima prestići mene i otići korak dalje, jer je to i moj uspeh. Nije uvek sve jednostavno, ne mogu prema svima da budem ista, znam da je neko više talentovan ili više posvećen, ali je moj cilj da daju svoj maksimum. Onda sam zadovoljna. Znam da oni misle da sam stroga, ali smo na kraju svi zadovoljni”.
Nakon povratka iz Italije održala je koncert 10.avgusta u okolini Temišvara sa kolegom Draganom Jovanovićem, profesorom klavira na uporednom klaviru. To je bio njihov prvi koncert u inostranstvu, ali su imali predivnu turneju po gradovima u Srbiji početkom godine.
“Na tim koncertima sam videla da nije tačno da klasična muzika nema publiku, već se samo klasična muzika ne sluša dovoljno. Mislim da bi trebalo da postoji neki plan i način kako da se ljubav prema klasičnoj muzici usadi našim mladim ljudima, srednjoškolcima i osnovcima. Sigurno je da se ona neće svima dopasti, ali je potrebno da negujemo publiku jer postoje i mladi ljudi koji to vole i koji to žele. Mislim da je naš zadatak da, koliko možemo, podignemo svest kod mladih o pravim vrednostima jer je to potrebno i njima i našoj zemlji”, ističe Anđela.
Anđelu čekaju novi koncerti krajem godine i u Srbiji i u inostranstvu. Sa Draganom Jovanovićem se već priprema za koncert koji će krajem godine održati na Siciliji u gradu Ragusa. Neki su za iduću godinu već zakazani i Anđela ih sa velikim nestrpljenjem očekuje, jer, kako kaže, “kada nešto radite iz ljubavi, onda to nije muka”.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
