Pre par dana, menjavši kanale na TV-u, došao sam do filma koji sam gledao dovoljno puta da zapamtim svako dešavanje u njemu. Međutim, stvar koju sam propustio, izgleda svaki put, uvodna je špica, koja kaže: “Svet je u haosu, ekonomska kriza se nastavlja, a preti i naftna, ovo je vreme revolucije, tajnih agenata i operacija”. U pitanju je film “Killer elite”, sa Robert De Nirom i Džejson Statamom. Zaustavih kanal na par sekundi (vraćanje TV unazad nešto je najbolje što se kapitalizmu desilo), pokušavajući da odbacim svaku sličnost između vremenskog dešavanja u filmu, čini se 80tih godina, i ovog koje sada proživljavamo.
Svet oko nas, kao i sam život, polako postaju uvodne špice Triler-SF filmova.
I dok Korona, evo već drugu godinu, ne posustaje, Srbija, zajedno sa većinom država na ovoj planeti, prolazi kroz jednu novu krizu, koja preti da izazove katastrofu neviđenih razmera: energetsku krizu.
Dok se u javnosti još uvek vode polemike o načinu izlaska iz pandemije, a termini na državnim i kablovskim televizijama rezervisani isključivo za naučnike, stručnjake i plaćene lobiste koji, čini se, polako postaju psihijatri, a čiji život i posao postaju antivakseri i njihovo delovanje, retko koja televizija uspeva da se odupre kapitalu i slavi, pa da u studio dovede stručnjaka ekonomskih nauka, koji će pokušati da nas sprovede kroz krizu koju ćemo, već kroz par nedelja, osetiti više nego ikada: Krizu praznih džepova.
Da ne budem baš toliko strog, RTS je u jutarnjem programu potražio savete “ekonomskog savetnika” (šta god to bilo) koji je, pazite ovo, rekao da su poskupljenja neminovna stvar i da bi trebalo napraviti reorganizaciju budžeta i odrediti prioritete. Nigde pomena o tome zbog čega dolazi do poskupljenja i kako bi, recimo, država trebalo na to da odgovori. Na kraju, teško je napraviti prioritete sa ostatkom mesečne plate u vremenu u kojem je sam prioritet luksuz.
Mudri saveti mudrih ljudi na nacionalnoj frekvenciji.
U pozadini ove masovne opčinjenosti i zaokupljenosti virusom, svet polako iz “igre virusa” prelazi u “igru gladi” i to potpuno neprimetno. Energetski rat sa sobom povlači masovna poskupljenja (i to ne samo osnovnih životnih namirnica), koja ćemo jedino uspeti da ispratimo ukoliko dođe do (isto ovako naglog) povećanja plata i penzija. Na kraju svega ovoga, svedoci smo enormnog zagađenja vazduha, koje, u poređenju sa ovim temama, skoro pa da nema mesta na javnim frekvencijama.
Prateći vesti, uglavnom nailazimo na unutarpolitičke obračune političkih partija u Srbiji, nezavisno od toga koji je medij u pitanju. Svako vuče na svoju vodenicu, što u mirnodopskim uslovima i sređenim sistemima ne predstavlja veliki problem. Čini se da smo finansijski (što da ne i životno) ugroženi kao nikada do sada, da je naš opstanak (u kombinaciji virusa sa energetskim ratom, odnosno, povećanjem cena) doveden u pitanje, a da se apsolutno niko, uključujući i opoziciju, ne bavi ovim krucijalnim temama. Gledajući televiziju, a pogotovo nacionalni dnevnik u pola 8, stičem utisak da je sve lepršavo i bajno. Prvo vas opuste Slagalicom, potom krene dnevnik, koji od problema sa kojima se građani svakodnevno suočavaju beži kao đavo od krsta, a onda, kao šlag na tortu, kreće “Radio Mileva”, što je, moglo bi se reći, jedino dobro na javnom servisu.
Političke emisije, gostovanja političara (i jednih i drugih), sve je to jedna lepa šarena laža koja nije ni blizu suštini. A suština je da pored Srbina danas može da prođe i vanzemaljac, kao što prolaze ova poskupljenja i isprđivanja, a da on, i dalje, ostaje indiferentan prema svemu.
Još uvek niko nije izašao pred građane da kaže kako živimo u veoma izazovnom vremenu, da su ova poskupljenja tek početak i da će period pred nama biti veoma težak, što bi trebalo da predstavlja početak jednog prisnijeg, a pre svega, odnosa punog poverenja između vlasti i građana.
Nepotrebno je i degutantno u ovom trenutku slušati kako naš BDP doživljava renesansu, kao i to da je prosečna plata na svom istorijskom vrhuncu. Takođe, nepotrebnim smatram kuknjavu opozicije kako im je uvek neko drugi kriv za neuspehe, sem njih samih. Građanima je potrebno da neko autoritativno kaže kroz šta, uistinu, prolazimo i šta nas tek čeka. A svi slutimo šta to može biti.
Neke države su, mimo kapitalističkih običaja, krenule sa ekonomskim intervencijama, kako bi svojim građanima, koliko mogu, olakšale ovaj turbulentan period.
Češka ukida PDV na struju i gas za novembar i decembar, a neke ostale države polako smanjuju akcizu i porez na određene proizvode. Divlji rast cena u našim marketima i sve manja razlika u cenama između veletrgovina i malih marketa, naznaka je velike krize i govori nam da stvari polako izmiču kontroli.
Ovo vreme, vreme zla, predstavlja izuzetan i plodonosan period za državni budžet, koji se, bez po muke, puni do samih vrhova, a država koja svoj budžet puni isključivo porezima i nametima, osuđena je na propast.
Stepen solidarnosti otuđenih političara i države sa građanima prolazi kroz ključan period. Režimski mediji spremaju se za izbore, farbajući sadašnjost i ulepšavajući budućnost, dok se opozicija i dalje bavi Vučićem i svojim unutrašnjim problemima.
U ovom trenutku, a čini se da je zaista tako, ni jedni ni drugi nisu kadri da nas sprovedu kroz ovo turbulentno vreme, koje, zasigurno, zahteva čvrsto i odgovorno ponašanje.
Autor: Vladimir Pešić, master politikolog
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
