USKORO DOKUMENTARNI FILM UČENIKA OŠ “BUBANJSKI HEROJI”: Pradeda Viktora Troickog je poznati ruski naučnik koji je živeo u Srbiji

Učenici OŠ ,,Bubanjski heroji” iz Niša ponovo u okviru međunarodnog rusko-srpskog projekta snimaju  rusko-srpski dokumentarni film sa temom Ruska književnost u srpskim školama, u korelaciji predmeta istorija, srpski jezik, geografija i veronauka.

,,Mesto snimanja prvog dela filma je manastir Lešje u blizini Paraćina, manastir građen u Ruskom stilu koji deluje kao da je iz bajke. Pored ovog manastira gde smo napravili prve kadrove filma sa učenicima smo obišli i manastir Pokrova Presvete Bogorodice u Đunisu“, priča Đorđe Bojanić.

Objašnjavajući temu filma Bojanić dodaje.

,,Učenici su govorili o jednom od najznačajnijih ruskih naučnika koji je živeo i stvarao u Srbiji, a bio je pradeda našeg poznatog tenisera Viktora Troickog, Sergije Viktorovič Troicki i o Krmčiji što bi u prevodu značilo Zakonopravilo ili Nomokanon, o kome se vrlo malo zna. Oni koji budu gledali film imaćete mnogo toga da nauče i prvi put čuju neke podatke, a  to je i naš cilj“, priča Đorđe Bojanić.

Đakon Dejan Jovanović iz OŠ “Bubanjski heroji” dodaje da  Zakonopravilom Srbija dobila „kodeks čvrstog pravnog poretka i postala pravna država“ na osnovama grčko-rimskog prava u njegovoj vizantijskoj redakciji.

“Slobodno možemo reći da je to Prvi srpski ustav, koji ima neopisiv značaj za nas Srbe i bio je uzor i osnova za izradu Dušanovog zakonika, jednog od najnaprednijih srednjevekovnih zakonika“, priča đakon Dejan Jovanović

,,Ovim zbornikom, u koji je ugrađeno bogato nasleđe grčko-rimskog prava, pravno je uređena Srpska Crkva i država, zahvaljujući čemu Srbija, već na početku XIII stoljeća, dobija kodeks čvrstog pravnog poretka i postaje pravna država. Sveti Sava je na taj način više no bilo čim drugim učinio Srbiju zemljom evropske i hrišćanske civilizacije. Original Zakonopravila dugo je čuvan u manastiru Žiča, ali je odatle nestao oko 1253. godine kada su Bugari sa Kumanima poharali Žiču. Nakon toga original nije pronađen“, dopunjuje priču Đorđe Bojanić.

Najstariji sačuvani prepis Zakonopravila Svetog Save nastao oko 1262.god. Vekovima je čuvan u manastiru Svetih Arhangela u Ilovcu na Prevlaci, tadašnja Zetska eparhija, i to sve dok tokom Drugog svetskog rata nije ukraden od strane ustaša i odnešen.

“Danas se nalazi u Arhivu Hrvatske akademije znanosti i umetnosti u Zagrebu, a to smo skoro saznali“, prenosi Đorđe Bojanić.

Za ruske đake biće i upoznavanje sa manastirom u kome je snimljen deo filma  koji po svemu podseća na Ruske manastire.

“Manastir Lešje se nalazi u Petruškoj oblasti na ograncima brda  Baba, koja se naslanja na planinu Rtanj, na oko 500 metara nadmorske visine. Manastir se nalazi u slivu reke Grze, duge 23 kilometara i leve pritoke Crnice. Ovo je put koji spaja doline Velike Morave i Timoka. Sa platoa na kojem se nalazi manastir vidi se čitavo Pomoravlje. U neposrednoj blizini manastira, u uređenom vrtu, nalazi se izvor Majke Božje koje se sastoji od dva vrela“, kaže Aleksandra Colić.

Najavljen je i nastavak snimanja filma, njegovog drugog dela.

,,Uskoro će biti i snimanje drugog dela, gde će učenici govoriti o Jesenjinu, Puškinu i Čehovu. Recitovaće stihove na srpskom i ruskom jeziku – Brezu, Pismo majci, Voleo sam Vas. Zatim recituju odlomke iz Evgenija Onjegina. I kratko govore o književnim delima i piscima u osnovnoj i srednjoj školi“, kaže profesor srpskog jezika Tanja Cekić.

,,Ruski đaci škole br.11 iz grada Šuja, Ruska Federacija, daće svoj doprinos času, i oni rade uporedo sa nama. U ovom projektu uključila se i  organizacija Rusko srpski dijalog  koju predvodi direktor Evgeni Osenkov, i oni će dati svoj doprinos ovom dokumentarnom filmu“, kaže Đorđe Bojanić.

Film će biti završen krajem aprila, a moći će da se pogleda preko jutjuba.

“Cilj je uvek isti, proučavanje srpske i ruske istorije, kulture, običaja i tradicije kroz korelaciju predmeta, i da iz tog zajedničkog rada, gledajući te filmove, koji su titlovani, deca, kako u Rusiji tako i u Srbiji, nauče nešto novo”, ističe Đorđe Bojanić.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.