Opština Svljig po površini ima 497 kilometara kvaratnih, 39 naseljenih mesta od kojih je 38 sela i jedno gradsko jezgro. Poznata je i po tome jer je upravo u ovoj opštini napisano Svrljiško jevanđelje. Mnogim ljudima nepoznato, ali ono što ga izdvaja je svakako činjenica da je to jedan od pet najstarijih dokumenata u Srbiji.
Upravo jedna od najbitnijih stvari za kulturno istorijsko nasleđe Srvljiga je Svrljiško jevanđelje. Pronađeno 1866. prilikom rekonstrukcije crkve u selu Izvor. Pronašao ga je paroh Filip Nedeljković u vladičinom tronu u crkvici, u kojoj je, kako se pretpostavlja, sklonjen od mogućeg uništenja tokom burnih istorijskih previranja.
„Jevanđelje je prepisao Konstantin Čatac, prozvan Vojsil Gramatik. Pisano je podno grada Srvljiga, odnosno u samoj svrljiškoj klisuri, u delu koji se danas zove Niševačka klisura 1279. godine po novom kalendaru. Zaimljivo je to da je ta teritorija bila pod bugarskom okupacijom u trenutku dok je jevanđelje pisano srpskim pismom. Nakon toliko godina i brojnih dokaza možemo da kažemo da je ovaj kraj još u srednjem veku bila centar kulture i pismenosti ovog kraja“, kaže za Niške Vesti Nenad Ranđelović, geograf-turizmolog.
Piše 6787. godine po starom kalendaru za vreme cara Ivajla, dok su Grci opsedali grad Trnovo. Napisano je za potrebe popa Radoslava. U njemu moli sve ljude koji čitaju jevanđelje da njega grešnog ispravljaju u njegovim greškama.
„Jako interesantan podatak za samo jevanđelje je taj da je ostala zadnja strana jevanđelja u kojoj su ostavljeni podaci od strane čoveka koji ga je prepisivao“, istakao je Ranđelović.
On je na kraju spisa napisao:
„U ime Oca i Sina i Duha Svetoga, ja sluga božji Кonstantin Čatac, a zvani Vojsil Gramatik, napisah ove knjige svešteniku Georgiju, a zvanom Radoslavu, u gradu Svrljigu, za vladanja cara Ivaila, i u vreme episkopa niškog Nikodima, godine 6787 (tj. 1279), indikta sedmoga, kada Grci opsedahu grad Trnovo. Molim vas oci i braćo, do koga dođu ove knjige. čitajte ispravljajući ih, a mene grešnoga ne preokrevajte već bre blagosiljajte, da i vama Bog oprosti i Presveta Njagova Mati amin amin amin.“
Rukopis je pronašao paroh Filip Nedeljković. On je rukopis predao istraživaču narodnog života Milanu Đ. Milićeviću, a on je pergamentne listove predao Srskom učenom društvu 1866. godine. Tako je 11 pergamentnih listova Odlomaka Srvrljiškog jevanđelja pisanih na koži, dospelo na uvid javnosti.
„Važnost Svrljiškog jevanđelja se sastoji u tome što u njegovom postojanju imamo dokaze razvitka srpske pismenosti i književnosti XII i XIII veka. Unutar Niševačke klisure se nalaze i tri ranovizantijske crkve koje su kasnije egzistrirane, tako da na osnovu tih arheoloških nalaza i samog Svrljiškog jevanđelja možemo da kažemo da je klisura u srednjem veku bila centar pismenosti i kulture“, rekao je Ranđelović.
Odlomci Svrljiškog jevanđelja su najstariji do danas pronađeni spis srpske pismenosti u ovom delu Srbije i trenutno se nalaze u arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, a 1994. godine su integralno publikovani.
Ovaj tekst je deo projekta „Upoznajte Svrljig“, koji je sufinansiran od Opštine Svrljig na javnom konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektom nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pročitajte još:
UPOZNAJTE SVRLJIG: Ovako izgleda KUPANJE U RAJU (FOTO+VIDEO)
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
