Tvorac legendarne pesme “Niška Banja” – Dušan Cvetković – čika Duca zaboravljen od Nišlija, bez ulice i spomenika u rodnom Gradu
Dušan Cvetković, ili čika Duca, kako su ga njegove Nišlije zvale, rođen je 1892. godine u Nišu i bio je jedna od najznačajnijih ličnosti našeg grada.
Bio je glumac, operski pevač, reditelj, dramski pisac i upravnik pozorišta. Glumio je u mnogo predstava, a napisao čak 57 drama.
Pored glume, velika ljubav bila mu je i muzika, tako da je iza sebe ostavio 43 snimljene ploče starogradske muzike. Čika Duca je snimio prvu ploču na srpskom jeziku. Komponovao je čuvenu pesmu “Niška Banja” davne 1927.godine, koja je simbol ovih krajeva širom sveta, ali i “Oj, Nišavo, vodo mutna”, “Mori tugo”, “Jordanke mori” i komade („Jovanča meraklija“, „Plamen Toplice“, „Vranjčani se sude“, „Vranjanci na Jadranu“) … Igrao je i u filmovima.
Rodio se u niškoj zanatlijskoj porodici, izučio obućarski i fotografski zanat i 1908. postao član „Abraševića“. Učestvovao je u Balkanskom ratu odakle se vratio ranjen. U niškoj Vojnoj bolnici sreo svog prvog učitelja glume Kostu Delinija koji ga je, po ozdravljenju, primio u svoju pozorišnu trupu Povlašćeno pozorište „Joakim Vujić“, u kojoj je Duca prvi put nastupio 6. jula 1912. godine u predstavi „Kapetanovo dete“.
U toku Prvog svetskog rata sa srpskom vojskom prelazi preko Albanije, 1916. je na oporavku u Africi, gde naredne godine počinje da igra u Srpskom vojničkom pozorištu u Bizerti pa sve do početka proboja Solunskog fronta. U predstavama je igrao mahom ženske uloge (između ostalog i Koštanu). Nastupao je se Dušanom Radenkovićem, Dušanom Životićem i Aleksandrom Zlatkovićem, pod upravom drugog učitelja Dimitrija Ginića.
Narodno pozorište u Nišu Dušanu Cvetkoviću je priredilo proslavu značajnih jubileja – 17. maja 1953. godine – „40 godina umetničkog rada veterana niške scene“ i 17. novembra 1974. godine – „60 godina umetničkog rada“. Još u mlađim godinama, pa i posle penzionisanja pevao je prijatnmim visokim, toplim tenorom u operetama i komadima s pevanjem i igranjem, u solističkim izvođenjima na raznim priredbama, u pozorištu i na Radio-Beogradu. Iz Beograda 1923. godine odlazi za Pariz, gde snima prvu ploču na srpskom jeziku za Fabriku gramofonskih ploča Pate Ferer. Snima i u Berlinu. Artistička agencija Krampf ga angažuje za varijeteje i igra po celoj međuratnoj Jugoslaviji.
Kao glumac svoj zenit ostvario je u starijem dobu i istakao se u karakternim i komičnim ulogama, a naročito u izvanrednom tumačenju lokalnih likova sa svim tipičnostima karaktera, navika i govora u komadima iz Niša, Leskovca i Vranja.
Umro je 1978. u 86. godini u Nišu. Nažalost, čika Ducu kao da je Niš zaboravio. Danas se o njemu malo govori, a ne postoji nijedan spomenik, koji on, svakako zaslužuje, a njegovo ime poneo je tek jedan slepi sokak u Čokotu kraj Niša.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Niste morali-trebali da brukate Čika Ducu , fotografijom sa jednim JUL ovcem .
Inače Čika Duca je dobio ulicu u selu Čokot ili naselju 9 Jun, a sigurno nije znao da to tamo postoji.
Trebao je da dobije ulicu u Nišu.
Komisija za imenovanje ulica daje ulice izmišljenim likovima , Nikoletina Bursać, Kosovka devojka, Zona Zamfirova toliko o njima .
Živeo je u Pustorečkoj ulici ,u centru grada.
Ti si taj koji ga je ovim komentarom omalovazio.Slika je iz 72 godine a Desko nije mogao da bude član JUL-a
Jovo, koliko mržnje ima u Vama. Čemu to?
Taj, koji po Vama bruka čika Ducu je čovek koga je sam čika Duca posebno cenio. Proslavu 60. godina umetničkog rada čika Duca je organizovao 1974. godine u Narodnom pozorištu u Nišu. Kako je prošao, vidi se iz pisma koje je poslao Desku.
Žao mi je što ne mogu da Vam pošaljem fotografiju pisma.
Vazno da je ulicu dobio onaj radikal.Ne znam sta je u zivotu u radio za nislijo,ali znam da je bio budala.
Kao i ti.
На жалост све је тачно о овом радном човеку, Душану Цветковићу! Уместо улице у градском језгру, неки сокак на периферији нишког села?! Нема ни споменика, ни спомен бисте. Нико није објавио монографију о његовом животу и нарочито богатом и разноврсном раду! Нико се није сетио да објави његова штампана сабрана дела, нити да на новим носачима звука пресними све његове сачуване звучне записе из тонских архива и са плоча! Баш брига све градске институције културе и нишке факултете о људима који су задужили Ниш и Нишлије! Брука и срамота.
Велика срамота, важно да је Миша Блам добио улицу у сред центра. Постојала је кафана “код чика Дуце” у Његошевој коју је држао његов потомак, сада нема ни тога.
Vec neko vreme se radi na monografiji i knjizi o cika Duci. Narodno pozoriste na repertoaru godinama ima predstavu “U cije Ime” ciji je jedan od glavnih likova cika Duca.Predstava je putovala po gradovima i festivalima, na nekima i pobedjivala a cika Ducino ime,kao imena starih niskih glumaca se pronosilo i o njima pisalo i govorilo.Na televiziji i medijima uopste mnogo puta…A imena ulica su stvar stranackih komisija ove ili one vlasti,nekompetentnog sljama uglavnom.To uglavnom nije u domenu i moci umetnosti ili istorije.