Stari Niš

Tito je naredio – Niš će zauzeti bugarske snage

Najsvetliji istorijski događaji Niša u dvadesetom veku jesu njegova dva oslobođenja iz neprijateljskog ropstva. U Prvom svetskom ratu oslobođen je 12. oktobra, u Drugom dva dana i 26 godina kasnije.

Nekoliko je ključnih momenata vezano za oslobađanje Niša 1944. godine, jedan od njih je Titovo naređenje da bugarske snage zauzmu Niš, kaže niški istoričar Aleksandar Dinčić.

Borbe za oslobođenje Niša u Drugom svetskom ratu, takozvana “Niška operacija”, počela je 8. oktobra 1944. godine u 8 časova. Zbog neaktivnosti bugarskih snaga, koje su tada bile priključene sovjetskim i učestvovale u operaciji, ni jedinice 13. korpusa NOVJ nisu postigle značajni uspeh prvih dana, naročito 22. Srpska divizija.

”Zato je sovjetski maršal Fjodor Tolbuhin uputio radiogram jugoslovenskom maršalu Titu, u kome traži da se privuku bugarske trupe u cilju zauzimanja Niša, jer je komandant 13. korpusa, pukovnik Ljubo Vučković, mišljenja da te snage ne mogu samostalno delovati usled slabog naoružanja,“ opisuje događaje niški istoričar Aleksandar Dinčić.

Dodaje da je Tito odmah odgovorio da nema prigovor u vezi zauzimanja Niša od strane bugarskih jedinica. Istog dana uputio je radiogram komandantu Glavnog štaba NOV i PO Srbije, generalu Koči Popoviću, u kome je potvrdio učešće bugarskih trupa u oslobađanju Niša.

”Nemačka Komanda korpusa „Miler“, naredila je 12. oktobra potpunu evakuaciju Niša i povlačenje na zapadnu obalu Južne Morave. Istog dana, građani koji su uspeli da pobegnu iz Niša, izvestili su da se Nemci polako izvlače iz grada, da građanstvo iz državnih ustanova raznosi stvari koje su Nemci napustili i da je zapaljena železnička stanica u Trupalu,” tvrdi Dinčić.

ŽESTOK otpor esesovaca u Nišu

U ponoć 13. na 14. oktobar, Nemcima je stigla zapovest da se Niš mora braniti još jedan dan i da se nemački vojnici rasporede na ratne pozicije. Taj zadatak dobila je ozloglašena 7. SS divizija „Princ Eugen“, koja se ranije istakla u masakriranju meštana Krive Reke ispod Kopaonika, terorisanju stanovništva na Javoru, u Oplenačkom srezu, zločinima na Sutjesci itd.

Započeli su utvrđivanje na više mesta u gradu, formirajući odbrambene linije. Jedna se nalazila u Obrenovićevoj ulici, druga u rejonu Crvenog krsta, a treća kod Ćele Kule,” kaže niški istoričar.

Četrnaestog oktobra u 9 časova, posle kratke artiljerijske pripreme, koja nije nanela veću štetu nemačkoj odbrani, snage 6. bugarske pešadijske divizije krenule su u napad na celom frontu.

Bugari su bez otpora ušli u Brzi Brod i Suvi Do. Oko 10 časova prednji delovi ove divizije naišli su na prvu nemačku odbrambenu liniju kod Ćele Kule.

“Započeo je veliki okršaj. Nakon popuštanja odbrane, preostali nemački vojnici uspeli su da pobegnu na okolno brdo, pored sela Gabrovac. Sedmorica nemačkih vojnika, koji su preživeli pad prve odbrambene linije spasli su se na taj način što su preplivali Južnu Moravu i priključili se glavnini snaga, koja se izvlačila preko mostobrana. Jedinice 22. divizije NOVJ izvršile su istog dana pritisak na nemačku odbranu na sektoru od sela Gabrovac do Bubnja, dok su neki delovi uspeli oko 13 časova da prodru u centar grada,” Dinčić hronološki ređa događaje.

Zbog ovog događaja i ulaska prvih snaga u Niš, u istoriografiji i publicistici u periodu SFRJ, oslobođenje Niša pripisano je borcima 22. divizije NOVJ, a samo oslobođenje vremenski je utvrđeno na 13 časova.

“Međutim, grupe koje su došle do centra, nisu bile borbene, već su bili izviđački delovi, sa zadatkom da izvide situaciju, vrate se u štab i izveste. Borbe za sam grad sa nemačkim zaštitnim snagama tek su počinjale,” tvrdi Dinčić.

 Aleksandar Dinčić kaže da, prema sećanjima starih Nišlija, istorija beleži da su nemački vojnici (esesovci) snažan otpor pružili i u Obrenovićevoj ulici gde se nalazila druga odbrambena linija.

U apoteci Marka Jelića, gde se nalazila jedna nemačka jedinica, dejstvovao je skriveni snajperista koji je nanosio gubitke bugarskim vojnicima koji su išli kroz Obrenovićevu ulicu. Na pravcu Crvenog krsta i Donjeg Komrena, Nemci su postavili nekoliko mitraljeskih odeljenja, koja su precizno tukla drum. Sa tog pravca su napadale jedinice Crvene armije koje su prethodno oslobodile Svrljig. Ne znajući da grad nije bio u potpunosti oslobođen na prilazu Donjeg Komrena, smrtno je stradao sovjetski potpukovnik Arsentjević Andrejev, koji će kasnije, sa još jednim poginulim vojnikom Crvene armije, svečano biti sahranjen na Trgu kralja Aleksandra Karađorđevića.

Bugarske i sovjetske snage spojile su se u centru Niša, u Voždovoj ulici, kod hotela „Orijent“ , a danas se na tom mestu nalazi hotel „Ambasador“.

“Zatim su počeli da izlaze i prvi građani, radoznalo posmatrajući tenkove, kamione i motorna vozila. Novopostavljeni komandant 22. srpske divizije pukovnik Ratko Sofijanić po dolasku u Niš upitao je komandanta 10. srpske brigade kada su njegovi ljudi stigli u grad. Dobio je odgovor da je to bilo nešto pre 13 časova. „Dakle, prvi ste ušli u grad“, potvrdio je Sofijanić,” navodi Dinčić.

Međutim, bugarska istoriografija je oslobođenje Niša pripisivala isključivo jedinicama Otečestvenofrontovske armije. Jedan od učesnika borbi za grad i komandant 6. pešadijske divizije pukovnik Marčeta Marčev zapisao je da je prve snage NOVJ u gradu video tek između 17 i 18 časova.

Zato u novijoj istoriografiji piše da su Niš tog 14. oktobra oslobodile jedinice NOVJ u saradnji sa jedinicama Crvene armije i Otečestvenofrontovske armije.

Oslobodioci su bili nemilosrdni, a esesovci su se do kraja borili fanatično verujući da umiru za ideju velike Nemačke i Firera.

“Izginuli esesovci bacani su sa mosta pravo u Nišavu što su građani radoznalo posmatrali. Ne zna se tačan broj poginulih pripadnika divizije „Princ Eugen“. Veruje se da ih je bilo oko 70. Tridesetorica su zarobljeni i streljani iza Kaznenog zavoda. Bili su to veliki zločinci koji su sejali pustoš po Srbiji još od 1942. godine,“ završava Dinčić podsećanje na važne trenutke u istoriji našeg Grada.

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Ključne reči

Povezane vesti

Jedan komnetar

  1. Поштовани грађани Ниша,
    Ако Ви ослобађањем Ниша и Србије називате протеривање Хитлеривих зликоваца и њихову замену ништа бољим новим, домаћин окупатором, ја Вама, који то сматрате ослобођењем кажем да сте у великој заблуди. А ти исти Бугари су толико пута пре 1944.године показали ко су! Они и нису словенски народ. Они су били и гори од Немаца према нашем становништву у источној и јужној Србији и области српске Македоније. А питам се још поштовани земљаци докле ће наше новине, писани и online медији бити писани latinicom???
    Докле више земљаци? Да ли знате шта тиме радите својој земљи и свом народу? Е овако: Тај који Вас је 1944.године „ослободио“, тај Вам је у сред Србије увео latinicu. Фуј. А Ниш волим. Волим Нишку тврђаву, Казанџиско, центар, кафиће и ресторане, шетње поред Нишаве, Ћеле кулу (нашу костурницу познату широм света, јединствену у целом свету)… Слава Стевану Синђелићу и његовим Ресавцима. Слава и Хвала свима погинулима за слободу Ниша и Србије. Слава и Хвала нашем Доктору Миодрагу Лазићу Лази, нашем хероју. На дан када је давано 40 дана од његове смрти у 12ч на гробљу у Нишу, у центру Београда у улици Кнеза Милоша, мој пријатељ и ја смо на разгласу пустили Др. Лази „Марш на Дрину“ као последњи поздрав. Дух Ниша је нешто прелепо. Живела нам слободна Србија.
    Поздрав за Нишлије. Будите добро и здраво.
    Милан Савић из Београда, земље и света

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close