Društvo

Deveti maj – Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope

U Evropi se danas, 8. maja obeležava Dan pobede nad fašizmom u znak sećanja na dan kada je 1945. stupila na snagu bezuslovna kapitulacija Nemačke u Drugom svetskom ratu.

Kapitulacija Nemačke stupila je snagu 8. maja 1945. u 23.01 po srednjeevropskom vremenu što je po moskovskom vremenu već bio 9. maj pa Rusija, ali i druge zemlje među kojima je i Srbija, Dan pobede zvanično obeležavaju 9. maja.

Istog dana, 9. maja, u Evropi se slavi Dan Evrope, u znak sećanja na deklaraciju francuskog ministra spoljnih poslova Roberta Šumana iz 1950. godine, koja se smatra prvim zvaničnim korakom u nastanku EU.

Ove godine obeležava se 79. godišnjica završetka Drugog svetskog rata i 74 godine od pokretanja inicijative za stvaranje današnje Evropske unije.

U zemljama EU poseban značaj ima Dan Evrope kao dan koji je označio prekretnicu u odnosima evropskih zemalja i otvorio put stvaranju zajednice država na tom kontinentu, dok je u Rusiji težište na proslavi Dana pobede u Drugom svetskom ratu.

Dan pobede nad fašizmom danas će u Beogradu obeležiti ambasadori Ukrajine, SAD, Italije, Kanade,  Norveške, Poljske i Slovenije, kao i predstavnici ambasada Nemačke, Francuske, Holandije i drugih zemalja polaganjem venaca u Spomen parku oslobodiocima Beograda.

Evropski pokret u Srbiji danas popodne organizuje simboličnu šetnju “Evropski putokazi”, od Cvetnog trga do Trga republike,  u kojoj će učestvovati predstavnici Foruma mladih, Delegacije EU, ambasada zemalja EU ,  međunarodnih organizacija, nevladinih organizacija i Ministarstva za evropske integracije Srbije.

U Endžio habu posle toga Forum mladih i Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji organizuju”Javni čas” o evropskim integracijama Srbije.

O SPOMENIКU SOVJETSКIM PILOTIMA

Sovjetski vojnici poginuli su 7. novembra 1944. god (identifikovane su 23 žrtve), mesec dana posle oslobođenja Niša, u dejstvima američkih aviona na kolonu sovjetskih vojnika i avio eskadrile koja se nalazila na niškom aerodromu.

U Berlinu je nešto posle ponoći 8. maja, odnosno prvih minuta 9. maja 1945. godine potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke.

U ime Nemačke akt je potpisao feldmaršal Vilhelm Кajtel, u ime Sovjetskog Saveza maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder.

Drugi svetski rat bio je pravi totalni rat vođen u Evropi, Aziji i Africi kao i vodama Mediterana, Pacifika i Atlantika.

Za Rusiju nema dileme… 9. maj je Dan pobede nad fašizmom, jedan od najvećih, najsvetlijih državnih i nacionalnih praznika i ona ga tako obeležava. Dan Evrope u Rusiji gotovo niko ne pominje.

Dan Evrope

Prvi koraci ka ujedinjenju evropskog kontinenta i formiranja današnje Evropske unije učinjeni su 9. maja 1950. god. Na samitu lidera EU 1985. odlučeno je da se 9. maj slavi i kao Dan Evrope.

Tadašnji ministar spoljnih poslova Francuske, Rober Šuman predložio nekadašnjim ljutim neprijateljima Francuskoj i Nemačkoj da uspostave zajedničku organizaciju kojoj će poveriti upravljanje proizvodnje uglja i čelika.

Кapitulacija Japana

U toku leta 1945. god nastavljena je borba SAD i Velike Britanije protiv Japana. Dobro utvrđeni i skriveni u džungli, Japanci su se žestoko branili. U borbu su se uključile i kamikaze (to su bili japanski avijatičari koji su žrtvovali svoje živote obrušavajući se avionima punim eksploziva na američke brodove). Amerikanci su trpeli velike gubitke. Američka vlada odlučila je da otpor Japana slomi upotrebom novog oružja – atomske bombe.

Iz bombardera B – 29 (“super tvrđava“) bačene su 6. i 9. avgusta 1945. godine dve atomske bombe, jedna na Hirošimu, druga na Nagasaki. Suočen sa ogromnim stradanjem civilnog stanovništva, japanski car Hirohito i njegova vlada potpisali su kapitulaciju 2. septembra 1945. godine.

Time je završen Drugi svetski rat.

ŽRTVE U DRUGOM SVETSКOM RATU

Smatra se da je u Drugom svetskom ratu stradalo oko 60 miliona ljudi. Zbog te srazmere Drugi svetski rat se često navodi i kao primer totalnog rata. Broj ranjenih bio je višestruko veći, što ovaj rat čini najkrvavijim sukobom u istoriji čovečanstva.

U Evropi je poginulo oko 40 miliona ljudi, a u čitavom svetu oko 65 miliona ljudi… najveći broj su bili civili.

Nemaca je stradalo oko 5,5 miliona. Rusa (SSSR) oko 20 miliona, Jugoslovena oko 2 miliona, od toga Srba oko 1.8 miliona.

Priredio: Đorđe Bojanić, istoričar i urednik sajta www.srpskaistorija.com

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top button

Ne možete kopirati sadržaj!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com