Kolumna

Tebe Dragoslave, neka je sramota što tražiš ono što ti pripada!

Već neko duže vreme razmišljam, nerviram se, prolaze mi svakojake misli kroz ovu moju belu glavu i uvek se vraćam na isto!

Sutra kada bi se ponovo rodio ponovo bi izabrao ovo što sam radio, ponovo bi vaspitavao decu ovako kako sam ih vaspitao, ne bih menjao ni konja ni jahača, a bio sam i jedno i drugo! U emisiji uživo na TV BELAMI u Nišu moji drugovi objašnjavaju razloge našeg „Parlamenta pod otvorenim nebom“, kako nazvasmo naš protest za usklađivanje penzija, komentari građana kako je sramota što tražimo, kao da to nisam zaslužio, kao da sam ja to ukrao od njih građana Srbije.

Niko se neseća da smo mi sa petnaest godina otišli od kuće u internate bili PITOMCI! Dreseri (nastavnici , komandiri) nas vaspitavali (dresirali) da služimo državi i narodu, da budem patriota prema svima a zver prema neprijateljima moga naroda a samim tim i mojim neprijateljima. Koliko dečijih suza smo prolili, koliko puta smo padali i opet ustajali da stignemo do cilja da postanemo starešine u vojsci svoga naroda.

Foto: privatna arhiva

Uspeli smo postadosmo deo koji se zove Starešinski sastav vojske. Postado tehničar za avion i motor, dobi radno mesto garnizon Niš aerodrom, posle preobuke postao mehaničar-letač na Mi-8. te davne 1969. ostvario nalet od 185 sati i 10 minuta, pa sledeće 125 sati i 35 minuta i tako do 1974. napravio 634 sata i 5 minuta. Onda od 1974. do 1980. u Sarajevu, pa 1980. u Prištinu , pa ponovo u Niš 1982. i ponovo na Mi-8 , onda i gazelu, a kasnije Aluetu. 1998. napunio sam 40 godina beneficiranog radnog staža i nalet 3125 sati i 57 minuta.

Otišo sam u penziju sa 40 godina i tri meseca radnog staža. I pomisli Dragoslave otsluži državi i narodu i sad uživaj u životu koji ti preostade.

Foto: privatna arhiva

Dođe 1999. mart i gospodari sveta odlučiše da svoj arsenal bombi i raketa istrese na moj narod, jer im moj narod ne da da oni vršljaju po našoj kući i sedamdeset osam dana nas bezmilosno zasipaše i kasetnim bombama i bombama sa osiromašenim uranijom i hemiskim i biološkim otrovima i neznam sve sačim. Vrati se da pomognem mojim drugovima i bi sa njima svih sedamdesetosam dana. Možda sam im i pomogao , ali srce bi mi prepuklo da nisam bio sa njima. I to je bila moja obaveza prema mojoj zemlji i mom narodu.

I umesto da mirno nastavim da živim od onoga što sam godinama stavljao na gomilu, ja se potucam po sudovima, jurim advokate izlazim na proteste i što me najviše boli trpim uvrede mog naroda. Pljuju me, a zaboravljaju kilometare dalekovoda i bandera koje leteći na Mi-8 postavih, kilometre cevi za vodu i na stotine života koje spašavah ne misleći na sebe i moju porodicu. Imao sam sreću pa nisam završio kao ovi moji drugovi heroji nedavno.

NEKA IM JE VEČNA SLAVA! A TEBE DRAGOSLAVE, NEKA  JE SRAMOTA ŠTO TRAŽIŠ ONO ŠTO TI PRIPADA !

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close