Da li ikada, kada zaboravite telefon kod kuće, imate osećaj da Vam srce ubrzano lupa, da Vas hvata panika, a možda i imate osećaj kao da Vam, bukvalno, nedostaje deo tela? Ovo može da znači da Vam je telefon u tom trenutku preko potreban, ali može da znači i da ste postali zavisnik.
Bihejvioralne ili nehemijske zavisnosti su zavisnosti koje ne uključuju unošenje supstance u organizam, kao što je to slučaj kod alkoholizma, narkomanije, pušenja… Za razliku od hemijskih adikcija, gde je gubitak kontrole glavna karakteristika, kod nehemijskih zavisnosti osnovna karakteristika je nemogućnost da se odoli impulsu da se upražnjava određena aktivnost, objašnjava prim. dr Vojin Popović, psihijatar-adiktolog.
Nehemijske zavisnosti mogu biti različite, od zavisnosti od seksa, preko kockanja, pa sve do onih, naizgled, bezazlenih – zavisnosti od socijalnih mreža, video igara, interneta ili telefona.
“Prema svetskim istraživanjima oko polovine svetske populacije ima bar jednu bihejbioralnu zavisnost”, navodi dr Popović.
Ekspanzija nehemijskih zavisnosti vremenski se podudara sa ekspanzijom interneta. Svakodnevna dostupnost informacija omogućava nam da do svih podataka dođemo veoma brzo, a “pametni” telefoni omogućili su nam da sve što nam je potrebno – od planera, preko telefonskih brojeva, pa do važnih podataka za posao, imamo na dohvat ruke.
Ukoliko nam korišćenje interneta i mobilnih telefona olakšava obaveze u toku dana, onda ih pravilno koristimo. Međutim, koliko se puta desilo da kada legnete da spavate proverite svoj Facebook profil “na kratko”, a u stvari shvatite da ste poslednjih sat vremena listali tuđe slike i statuse.
“Jedan umereni konzument mobilnih telefona provede 2-3 sata gledajući u ekran. Problem se javlja kada to bude više od 3,4 sata dnevno… Samim tim ne stignete da rešite obaveze ni na poslu, ni kući, ako ste student ne stižete da spremite ispit.“, objašnjava dr Popović.
“Glavno pitanje je da li imate vremena da završite sve ostalo? Da se bavite decom, partnerom, poslom… Ukoliko je odgovor “DA” onda nemate problem. Ukoliko zapostavljate ostale aktivnosti onda ima mesta za zabrinutost”, navodi on.
ZAVISNOST OD “SELFIJA”
Popularnost socijalnih mreža, pre svega Facebooka i Instagrama donela je još jednu, naizgled, bezazlenu zavisnost. Selfi, ili naša fotografija koju sami uslikamo, postao je sve popularniji, a društvene mreže su preplavljenje različitim auto-portretima, provučenim kroz mnogo “filtera”.
Deni Boumen (19 godina) je prva osoba u Velikoj Britaniji označena kao zavisnik od selfija. Šest meseci nije izašao iz kuće, 10 sati dnevno provodio je slikajući selfije. U osnovi je opsesija svojim fizičkim izgledom i stalna potreba da znaju da je sa njihovim telom sve u redu.
“Ova zavisnost retko kada je čist poremećaj sam za sebe.. To može da bude početak nekih težih psihijatriskih bolesti, depresije…“, navodi doktor.
Svi hoćemo da ispadnemo lepo na slici, što je potpuno u redu. Ali, kako kaže dr Popović, kada neko ima potrebu da se satima i satima slika tada već nastaje problem.
Kada je reč o lečenju i sprečavanju nehemijskih zavisnosti, on navodi da je savet uvek isti: “I pre nego što se javite psihijatru ono što treba da uradite je da strukturištete vreme i da smanjite broj sati koji provedete uz određenu aktivnost. Ne duže od 3 sata dnevno i ispunite vreme drugim aktivnostima. ”
“Lečenje počinje kada pacijent stvori uvid u svoj problem.”, zaključuje dr Vojin Popović.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
