Na današnji dan nema podela. Slave i katolici i pravoslavci – jedni Božić, drugi krsnu slavu Sveti Spiridon.
Rimokatolici širom sveta danas proslavljaju Božić. Ovaj praznik bilo da se slavi po Gregorijanskom (25. decembar) ili Julijanskom (7. januar) kalendaru, predstavlja najradosniji dan u godini svih hrišćana a simbolizuje dolazak Sina Božjeg na zemlju.
Katolički Božić slavi najveći broj hrišćana, a u našim krajevima običaj je da se na ovaj dan okupi najuža porodica i u veselom raspoloženju proslavi Hristovo rođenje.
Drugog dana Božića, 26. decembra slavi se Sveti Stjepan Prvomučenik kada se okupljaju šira porodica, prijatelji i komšije i proslavljaju ovog sveca uz bogatu trpezu.
Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar čestitao je Božić vernicima koji ga slave po Gregorijanskom kalendaru sa porukom da čovečanstvo mora da na prvo mesto stavi čoveka kao ličnost, a ne stvari, unutrašnju harmoniju umesto spoljašnje dopadljivosti, blagodat i milost umesto aktivizma, a dar umesto novca.
Hočevar je u Božićnoj poslanici istakao da taj praznik nosi u sebi “najveću i najslađu težnju” za svestranim, pozitivnim, ali održivim razvojem, najveću stvaralačku čežnju i snagu za ostvarenje, kao i da budi u nama svest da bez zrelosti, odnosno svetosti, ne možemo biti srećni.
Čestitajući predstojeće božićne i novogodišnje praznike, Hočevar je poželeo svima da napreduju “autentično i skladno” i da ih predstojeći dani obogate mudrošću i milošću, da poduprti duhovnim snagama, mogu srećno da napreduju.
“Božić je tako velika svetkovina dinamike Božje ljubavi i mogućnosti celovitog ljudskog napretka. Blagdani Božića su neopisivo delotvorni lek za ljudsku slabost i neponovljiva preventiva od mogućnosti katastrofa ljudskog roda”, naveo je Hočevar.
Poručio je da je Božić događaj koji jedinstveno otvara vrata razvoja svekolikom napretku i perspektive “i ljudskog i Božjeg” citirajući jevanđelistu Luku da je “Isus iz Nazareta napredovao ne samo uzrastajući”, što je, dodao je, po sebi sastavni deo stvorenog sveta.
“Danas nažalost ni to nije uvek tako. U naše vreme, u vreme kontraceptivnih sredstava i abortusa, surogat majčinstva, droge i eutanazije, čak ni prirodni rast i napredak nisu ljudima više logična posledica stvorenog”, ukazuje Hočevar.
Kako kaže, čovečanstvo danas smatra da je slobodno onda kada nasilno prekida život, kada onemogućava rast, napredovanje i prirodni organski razvoj i nije ništa neobično kada umesto širenja razvoja imamo ekološke katastrofe, umesto zdravlja bolesti zavisnosti, umesto duhovne i moralne zrelosti ili svetosti pošast korupcije, sebičnosti i urušavanja harmonije porodičnog života.
Stoga, naveo je Hočevar, teško otkrivamo celoviti sjaj Božića kao neoborivog obrasca rasta u mudrosti koji nas smešta u samo središte pedagoških veština.
“Isusovo začeće i rođenje događaju se u tišini, u prirodi, u sabranosti, intimnosti, u porodici, u susretanju, u otvaranju neba, u pevanju anđela, u dolasku mudraca, u intenzivnoj kontemplaciji Neba i Zemlja”, stoji u poslanici.
Hočevar je poručio da je Božić pre svega i iznad svega najnevidljivija, ali ipak najopipljivija stvarnost milosti i označava život u kojem se najsnažnije mogu iskusiti ljubav, sinovska izabranost, neponovljivost, jedinstvenost i posebnost.
“Božicni dani pripovedaju o našoj izvornosti, posebnosti, nezamenljivosti, o našoj neponovljivosti, o našem pozivu da pomažemo i savetujemo druge. Taj dar neuništivog prijateljstva prema svakome, u svakom od nas stvara poseban sjaj, lepotu – slavu, kako kaže Sveto pismo. Lepota dolazi isključivo iz unutrašnjosti i plod je zavoljenosti”, istakao je beogradski nadbiskup.
Dodaje da smo danas izgubili osećaj za unutrašnju lepotu, harmoniju i radost stvarajući centre estetske hirurgije, te da tako uvećavamo razlike između siromašnih i bogatih, “zalivamo seme gorke zavisti i stvaramo svet privida”.
“Uzrastati u milosti znači u sebi otkrivati privlačnost za sve što je dobro, pošteno, lepo i obeleženo večnošću, otkrivati snagu za sve veću prisnost sa tim uzvišenim ciljevima i smislom života. Blagodat omogućuje oboženje nas samih i celokupnog svemira. Tako Bog već sada postaje sve više i više “sve u svemu”, poručio je Hočevar.
Danas se u Srbiji dvostruko slavi
Međutim, 25. decembar obeležavaju i pravoslavni hrišćani. Ovaj dan je po Julijanskom kalendaru posvećen Svetom Spiridonu.
Sveti Spiridon je hrišćanski svetitelj poreklom sa Kipra, a živeo je u vreme cara Konstantina Velikog. Zaštitnik je zanatlija i ostrva Krf, pa su ga za krsnu slavu uglavnom uzimali solunski ratnici.
U narodu postoji verovanje da je Sveti Spiridon prvi napravio zemljani lonac, vreću i košulju zbog čega njegov dan obeležavaju i brojni esnafi. U Nišu ga uglavnom slave obućari.
Proslavlja se kao i svaka druga krsna slava kod pravoslavaca, uz slavski kolač, žito, sveću i vino. Kako uvek pada na božićni post, takva je i slavska trpeza.
Srećan Božić i Sveti Spiridon svima koji danas slave.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
