Srbija je okružena NATO zemljama i njena ekonomska stabilnost u mnogome zavisi od toga da li će ostati pri vojnoj neutralnosti ili će se i sama prključiti NATO alijansi, rečeno je na Gradskom forumu „Srbija u procesu Evroatlanskih integracija“.
Profesor Pravnog fakulteta u Nišu Nebojša Ranđelović kazao je da je naš odnos prema NATO paktu isuviše emotivan i da bismo trebali da sagledamo isključivo ekonomsku i političku korist koju bismo dobili.
„Mi živimo u takvom okruženju gde je NATO sve prisutan, sve države su ili članice, izuzimajući BIH gde je NATO takođe jak, ili su u procesu priključivanja. Mi imamo mogućnost ili da se priključimo matici ili da se okrenemo na drugu stranu ali to nosi posledice kakve smo imali prilike da vidmo u zadnjih 30 godina. Potrebno je da se građani informišu kako bi promenili mišljenje o ovoj temi“, rekao je Ranđelović.
Prema njegovim rečima, status vojne neutralnost je moguć ali je veliko pitanje da li Srbija može da se upoređuje sa zemljama poput Finske i Švajcerske koje su i pored zadržane neutralnosi ipak naklonjene NATO alijansi.
„Trebalo bi da se okrenemo realnosti i da gledamo interes, a ne emocije“, kazao je Ranđelović.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović rekao je da proces evroatlanskih integracija teče sporo, a da je od velike važnosti za Srbiju da se taj proces odvija što brže.
„Skoro sve ankete rađene sa stanovnicima govore da mi Rusiju volimo, a da bi voleli da radimo i da pošaljemo svoju decu u zemlje Zapadne Evrope i preko okeana. Ima dosta zabluda vezanih za ekonomsku saradnju naše zemlje i sa EU i sa Rusijom. Mi smo ekonomski više vezani za EU nego za druga tržišta, zbog blizine tržišta i naše odluke da se priključimo Uniji. Mi usaglašavamo naše zakondavstvo i činimo sve da budemo deo velikog EU tržišta i imamo veći obim trgovinske razmene sa Nemačkom i Italijom nego sa Rusijom i Kinom.“
On je dodao, da su zemlje u regionu poput Slovačke i Češke postigle zavidan ekonomski uspeh i da bi one trebalo da budu primer Srbiji kako treba da se razvija.
Prema njegovim rečima, vojna neutralnost Srbije je primenljiva ali se postavlja pitanje da li je potpuna vojna neutralnost moguća i održiva.
„Obim uvoza i izvoza sa zemljama EU je 66 odsto dok je sa Rusijom samo 6 odsto tako da statistike jasno govori u kom pravcu bi Srbija trebalo da ide“, kaže Stojanović.
On je naveo i da Srbija najveću ekonomsku saradnju ima sa zemljama u regionu koje su članice NATO-a ili su u procesu pristupanja.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
