Streljanje muškaraca na očigled žena
Pod takvim okolnostima, februara 1917. godine, izbio je Toplički ustanak protiv bugarskih okupatora. Niš je bio sedište Moravske vojno inspekcione oblasti i pun Bugara, pa je učešće njegovih stanovnika u ovom ustanku, u velikoj meri bilo onemogućeno.
No, ni u tako teškim uslovima, ono nije izostalo. Holandski novinar Smis se osvrnuo i na te događaje:
„Izgleda da je opozicija bugarskome rezimu bila za izvesno vreme snazna i vrlo opasna“, konstatovao je, „jer su građani Niša jednog dana u mesecu matu pomenute godine dobili naredbu da ne napuštaju svoje stanove. U to su se vreme čule baterije kako prolaze niškim ulicama i topovi, koji su grmeli na zapadnoj strani. Ali, niški građani ne znaju šta se, ustvari, događalo„.
Taj „Pohod na zapad“ predstavljao je bugarsku ofanzivu protiv ustanika. A nakon ugušenja ustanka, mira i dalje nije bilo.
U neposrednoj okolini Niša pojavljuju se s vremena na vreme komite. Seljaci iz okolnih sela nisu baš mnogo zadovoljni pojavljivanjem ovih četa, koje imaju svoja skloništa u planinama. Ne zato što bi oni bili neprijateljski raspolozeni prema pobunjenicima, već zato što su oni, seljaci, imali da plate svojom kožom svu štetu.
Jer, onoga trenutka kada jedna pobunjenička četa dođe u selo i kada Bugari za to saznaju, dolaze i oni tamo i svete se seljacima, ako im ne pođe za rukom da pronađu pobunjenike. U jednoj ovakvoj prilici, a ja nikako ne pretendujem da je ovo bila jedina prilika, Bugari su postupali na način više nego nečovečan sveteći se stanovnicima jednog sela, koji, međutim, nisu imali ničeg zajedničkog sa pobunjeničkim četama.
Bugari su podigli vešala na ulasku u selo, pohvatali su ljude i streljali ih, bez ikakvog suđenja, na očigled zena i dece koji su dotrčali da vide šta se dešava. Posle toga, Bugari su otišli iz sela, ostavivši leševe ženama i muskarcima.
U napisu se ne navodi o kom selu se radi. Produbljenija istrazivanja pokazala bi, međutim, da ubijanja i mučenja nedužnih ljudi nisu bili nikakav izuzetak. Bugari su, žarili i palili najviše zbog oružja.
Sud opštine donjomatejevačke prijavio je posle oslobođenja ovakav slučaj:
„Bugarski žandarmi, poznati zlikovac Ilija Banev, rodom iz sela Gornja Dikanja, radomirsko, došao je jedne noći, oktobra 1917. godine, sa vojnicima, Neki Nedko i Laza i još nekoliko, koji su pozvali Đorđa Vukića, Ljubomira Jankovića, Mladena Nikolića, Mladena Denića, Spasu Popovića i kmeta Milana Radojkovića, svi ovdašnji, te ih redom tukli, sem kmeta: vezivali ih, mučili, i čak pojedinima mećali igle pod nokte, okrivljujući ih da su nosili oružje i municiju na srpske komite, pod pretnjom da će ih pobiti i uzeli im po 200 napoleona za spasenje života im“.
Ovako masovna prebijanja ljudi zbog oružja nisu bila nepoznata ni holandskom novinaru, pa je zaključio:
„Srbi su sakrili mnogo pušaka i municije. Bugari to znaju. Ali, ne znaju gde se to nalazi sakriveno. Srbi se među sobom ne izdaju. Srbin nije izdajnik i među Srbima ne treba tražiti sluge Nemaca i Bugara“.
izvor:
Istorija Niša II
Niški Vesnik
Istorijski Arhiv Niš
priredio na stranici:
Novaković Č. Milan
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
