Više od 90 procenata niških tinejdžera imaju i koriste android – pametne telefone. Deca su u proseku na internetu 5-6 sati dnevno, nekada i duže, uglavnom vikendima kada ne idu u školu. Psiholog Ksenija Sekulić upozorava da ukoliko deca provode više od 12 sati nedeljno na internetu, znači da su njihovi odnosi sa porodicom veoma redukovani, a smanjena porodična interakcija povećava rizik od izolacije i pojave depresije ili anksioznosti, što može odvesti u devijantno ponašanje.
I dobre i loše vesti
Loša vest je da tinejdžeri dnevno posvećuju internetu 5-6 sati, u čemu im najviše pomažu njihovi “pametni” mobilni telefoni. Objašnjavaju da to nije vreme provedeno u kontinuitetu, ali se sakupi u toku 24 sata.
Psiholog Ksenija Sekulić kaže da ne čudi činjenica da uprkos siromaštvu u kome se zemlja nalazi, skoro svi učenici imaju android telefone.
“Nije do novca, već je u pitanju želja roditelja da se zahtevi i potrebe dece udovolje. Roditelj polazi sa pozicije da svom detetu mora obezbediti sve ono što je njemu važno i što je u njegovom društvu aktuelno i rasprostranjeno”, objašnjava.
Dobra vest je da tinejdžeri internet sve više koriste u svrhu sticanja znanja. Na malom i slučajnom uzroku u anketi koju su sprovele Niške Vesti, srednjoškolci su se izjasnili da je jedan od najposećenijih portala wikipedia, preko koje šire saznanja iz školskih oblasti: fizike, umetnosti, poznatih ličnosti, istorije, a često ih linkovi u tekstu i radoznalost odvedu do tekstova koji im nisu bili u fokusu, pa saznaju i više od onoga što su želeli.
Među niškim tinejdžerima Fejsbuk gubi trku sa ostalim društvenim mrežama, a kako kažu, od Fejsbuka najviše kosriste mesindžer / orig. messenger/ pomoću koga besplatno razmenjuju poruke.
Tviter uopšte ne koriste, a trenutno su “najmodernije” platforme slične instagramu – pinterest i tumblr.
Televiziju gledaju malo, ili nikako, i kako kažu, o bitnim događajima u gradu i zemlji informišu ih roditelji kojima je televizija još uvek najposećeniji medij.
Zavisnost od virtuelnog sveta
Iako tinjdžeri ne provode “u cugu” 5 ili 6 sati na internetu, već se to sakupi tokom dana, stručnjaci ipak kažu da je to ozbiljna brojka posvećena virtulenom svetu, koja se može smatrati i zavisnošću.
“Ukoliko boravak u virtulenom svetu traje preko 4 sata dnevno, a da to nije u službi učenja, završavanja izvesnih poslovnih obaveza, to zaista spada u neki vid zavisnosti od interneta. Ova činjenica ukazuje da su njihovi odnosi sa porodicom veoma redukovani, a smanjena porodična interakcija povećava rizik od izolacije i pojave depresije ili anksioznosti, što može odvesti u devijantno ponašanje”, tvrdi psiholog Ksenija Sekulić.
Ona dodaje da je izražena razlika u ponašanju na internetu kod dečaka i devojčica u različitim srednjim školama.
U virtulenom svetu, u odeljenjima gde je više dečaka, često se predstavljaju kao mačo tipovi i alfa mužjaci, pa kako obično ima više takvih u razredu, dolazi do nadmetanja i agresivnosti.
U odeljenjima gde je više devojčica, gledaju se youtuberi, od domaćih najpopularniji je Lošmi Panda, mada se dosta gledaju i strani youtuberi. Sajtovi koji objavljuju horoskope prilično su interesantni tinejdžerkama, a tabloidne vesti zaobilaze u “širokom luku”.
U fokusu su im i blogovi o misterijama i mitologiji, a veliki broj koristi internet da bi, jednostavno, slušao muziku koju voli. Od svih društvenih mreža najpopularniji je, ipak, instagram.
“Instagram je najpopularniji, jer ako se ne fotografišu na nekom mestu i slike ne objave, to kao da se nije ni dogodilo. Naravno, jeste razumljivo za taj uzrast, jer se traga za samopuzdanjem. Međutim, ima i onih kojima potreba za eksponiranjem u javnosti nije potrebna. Tako da tu ne možemo vršiti generalizacije”, kaže Sekulić.
Uloga porodice ogromna
Što se tiče zavisnosti od interneta kod dece, psiholog ističe da je uloga roditelja velika i da moraju više da budu uključeni u dečje živote.
“Ne treba kritikovati decu, već pojedine njihove postupke i ponašanje. Iz razgovora sa roditeljima i sa decom, imam utisak da su roditelji često nemoćni. I upravo iz te pozicije nemoći, pribegavaju vikanju i kažnjavanju dece, što opet znači da je narušena ova relacija, ili da dobar odnos zapravo nije uspostavljen. Moja preporuka roditeljima je da više kvalitetnog vremena provode sa svojom decom, da ih čuju, oslušnu, ali i kontrolišu, svakako sa merom, zaključila je psiholog Ksenija Sekulić.
Tekst je deo projekta «Mladi talenti Niša» koji je podržan od strane Sekretarijata za kulturu i informisanje Grada Niša u okviru raspodele sredstava za finansiranje proizvodnje medijskih sadržaja u 2017.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
