Beogradski forum za svet ravnopravnih iz Beograda i Klub generala i admirala Srbije – podružnica Niš organizuju projekciju dokumentarog filma „Gernika 2“ koja će se održati u Nišu, u utorak, 1. oktobra u 18 sati u Domu Vojske Niš.
Posle projekcije će biti organizovana diskusija o ekološkim posledicama agresije 1999. godine i razgovor sa rediteljem dr Ognjenom Petkovićem i idejnim tvorcem filma dr med. Ljiljanom Verner.
GUERNICA 2 – FILM O STRADANjU PANČEVA
TOKOM AGRESIJE NATO NA SRJ 1999. GODINE
U pančevačkoj „Petrohemiji” namerno su gađani rezervoari sa monomerom vinil-hloridom, jedinjenjem koje je vrlo toksično i kancerogeno. Izgorelo je 440 tona, a pri njegovom sagorevanju u vazduhu jedna od oslobođenih materija bila je i visokotoksični gas fozgen, koji je korišćen kao hemijsko oružje tokom Prvog svetskog rata. Posle bombardovanja, koncentracija otrova u vazduhu, bila je visoka kao posle velikih napada hemijskim oružjem.
Napad na hemijska postrojenja u Pančevu je zastrašujući po svojoj prirodi i nesaglediv u svom obimu.S obzirom na stepen zagađenja i štete nanete stanovništvu i životnoj sredini, Pančevo može biti nazvano Gernikom na kraju dvadesetog veka a celokupan poduhvat hemijski rat bez hemijskog oružja.
POVOD ZA REALIZACIJU FILMA je filmska smotra koja je organizovana povodom 25. godišnjice bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 24. marta.
Materijal za film nastao je 1999. godine, nakon što je delegacija čiji sam bila član došla iz Hanovera u Beograd. Oni koji su bili organizovani u toj inicijativi pripadali su antiratnim i antiglobalističkim pokretima u SR Nemačkoj, onih koji su se u kontinuitetu i decenijama borili protiv struk-turalnog i vojnog nasilja i njegovih posledica na zdravlje stanovništva.
PANČEVO – GERNIKA NA KRAJU DVADESETOG VEKA
SAD i njihovi saveznici su tokom svojih ratova u Vijetnamu, Persijskom zalivu i na prostoru bivše SRJ koristili metode i sredstva ekološkog ratovanja da bi ostvarili svoje strateške ciljeve.
Od kraja Drugog svetskog rata vidi se dramatična promena u načinu vođenja ratova, uvode se novi oružani sistemi i izmenjena borbena sredstva, kao npr. grafitne, kasetne i „Daisy“ bombe, municija sa osiromašenim uranijumom. Tome treba dodati i ciljano razaranje industrijskih kompleksa koje ima dejstvo slično onome koje se javlja prilikom korišćenja hemijskog oružja. Takvi napadi na životnu sredinu i civilne objekte i infrastrukturu su predstavljale smišljene represalije prema civilnom
stanovništvu.
Većina napadnutih objekata nalazila se u industrijskim, gusto naseljenim regionima SRJ. Pritom su u povećanom obimu oslobođene kancerogene i ekotoksične materije. Posle bombardovanja, koncentracija otrova u vazduhu, bila je visoka kao posle velikih napada hemijskim oružjem.
S obzirom na stepen zagađenja i štete nanete stanovništvu i životnoj sredini Pančevo može biti nazvano
Gernikom na kraju dvadesetog veka.
…
Vojne operacije koje je osmislio i vodio NATO u Jugoslaviji bile su suprotne Načelu 24 Deklaracije o životnoj sredini i razvoju iz Rija koja je usvojena 1992, kao i duhu i slovu rezolucija, konvencija i deklaracija koje su konferencije UN i drugih međunarodnih organizacija usvojile tokom nekoliko
decenija s ciljem da razviju međunarodnu saradnju po pitanju zaštite životne sredine i odgovornosti za oštećenja životne sredine.
Vojne operacije kršile su pravo jugoslovenskih građana i ljudi u susednim zemljama, prvo i pre svega njihovo pravo na zdravu životnu sredinu. Vojne operacije su kršile pravilo o zaštiti životne sredine sadržano u Dopunskom protokolu i uz Ženevske konvencije. NATO stratezi koji su sačinili plan
ciljeva koje treba sistematski bombardovati, bili su svesni kratkoročnih i dugoročnih posledica.
Rafinerija nafte, fabrika veštačkog đubriva i petrohemijski kompleks, koncentrisani u Južnoj zoni Pančevo bili su bombardovani u više navrata.
Posledice po životnu sredinu kojer su tada nastale izlivanjem, sagorevanjem ili ispuštanjem visokotoksičnih materija u enormnim količinama , prosto su nesagledive, pomenimo samo one najopasnije:
17 hiljada tona izlivenog amonijaka
8 tona izlivene žive,
70 hiljada tona sirove nafte je izgorelo,
30 hiljada tona sirove nafte je iscurelo,
250 tona mineralnog đubriva,
2100 tona etilendihlorida (ECD) iscurelo,
460 tona vinilhlorida monomera (VCM) izgorelo i ispušteno u vazduh.
Izazvano je nezapamćeno zagađenje vazduha, zemlje, podzemnih voda i Dunava. Ako se ima u vidu da se radi o opasnim kancerogenim i mutagenim materijama čija koncentracija je bila povećana za nekoliko hiljada puta od dozvoljene, jasno je da zdravlje građana Pančeva i okoline ugroženo za mnogo decenija unapred, kažu autori filma.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
