Profesor dr Kamenko M. Marković obeležiće ovih dana 50 godina bavljenja životom i stvaralaštvom Konstantina Brankušija (1876- 1957) jednog od najvećih skulptora u istoriji čovečanstva. Marković je, do sada, o Brankušiju objavio tri knjige i oko 50 radova. Neki od tih radova objavljeni su u Rumuniji, Bugarskoj, Nemačkoj i Makedoniji.
Brankušija je Marković zavoleo još u srednjoj školi.
„U srednjoj Umetničkoj školi malo toga sam čuo o Brankušiju, u to doba se na modernu umetnost gledalo drugačijim očima. U ateljeu slikara Gavrića, u Beogradu, gde sam povremeno radio, našao sam katalog sa jedne Rodenove izložbe u Parizu u kojem je bio pomenut i Konstantin Brankuši. Krenuo sam u potragu za podacima o umetniku o kome je bilo jako, jako malo pisanog materijala.
Početkom januara 1972, objavio sam i prvi rad o Brankušiju. Pisao sam o skulptoru čije delo nisam dovoljno poznavao. U to vreme čeznuo sam za danom kada ću videti njegove skulpture.
Februara 1976. boravio sam skoro dva meseca u Parizu. Umetnička prestonica sveta sva je bila u znaku obeležavanja sto godina od rodjenja Konstantina Brankušija.
U Francuskoj komemoracija stogodišnjice je počela još decembra 1975, izložbom Brankušijevih crteža u Narodnom muzeju moderne umetnosti u Parizu, dok su u Društvu za arhitektonske studije, i u Domu omladine bile organizovane panel diskusije nakon prikazanih dijapozitiva Brankušijevih skulptura. Diskusije tog tipa održavale su se sve do polovine 1976, i na njima su učestvovali ugledni francuski kritičari, medju kojima su bili Žan Pruve i Žil Plazi kao i jedan broj skulptora koji su sledili Brankušijevu duhovnu liniju. Tako sam i upoznao Lusijena Verkolijea (1908-2002), slavnog luksenburškog skulptora koji je oduševljeno govorio o Brankušiju.
U narednih dvadesetak godina proputovao sam svet, video najznačajnije muzeje, galerije, i ugledne privatne zbirke u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Ponoviću ono što sam već pre dvadeset godina napisao u svojim radovima: Konstantin Brankuši je najveći skulptor u istoriji umetnosti. Brankušijeva umetnost mogla bi da se definiše kao čist vajarski način posmatranja sveta. To je umetnost koja izražava jednu od najdubljih žudnji ljudske duše: otktivanje i pokazivanje čitavom univerzumu radost života.“
Profesor Kamenko M. Marković bio je učesnik mnogih medjunarodnih skupova u zemlji i inostranstvu na kojima je govorio o Brankušiju. Kod nas, u Srbiji, objavljen je jedan broj naučnih radova koji predstavljaju osvrt na Markovićeve knjige o Brankušiju.
Govoreći o Markovićevoj knjizi „Trag genija – Konstantin Brankuši“, Dragan Radević izmedju ostalog kaže:
“Čitajući ovu knjigu sa uživanjem, shvatio sam koliko je prof Kamenko M. Marković bio u pravu kada mi je u Parizu, dok smo obilazili Brankušijev grob, rekao:“Treba dobro poznavati život Brankušijev, da bi se uživalo u njegovim delima. Nema sumnje da je Kamenko M. Marković jedan od najboljih poznavalaca Brankušijeve umetnosti u svetu, i bez ikakve dileme najbolji u nas. Pišući ovu monografiju, Marković nije samo prikazao život i stvaralaštvo Konstantina Brankušija već je „oslikao“ i dramu radjanja moderne skulpture. Dugujem zahvalnost autoru što mi je omogućio da kroz knjigu bolje razumem Brankušija i njegov zavodljivi svet oblika, i da ga još više zavolim“.
Damir Malešev iz Novog Sada, profesor filozofije i konceptualni umetnik, inspirisan Brankušijevom umetnošću, pišući o Kamenku M. Markoviću je rekao da je ovaj profesor najvatreniji pobornik i najveći poznavalac dela Konstantina Brankušija.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
