Čuveni mjuzikl „Cigani lete u nebo“, jedan od najambicioznijih projekata niškog Narodnog pozorištau režiji Desimira Stanojevića premijerno će biti prikazan u subotu 16. decembra. U komadu igra više od 50 glumaca, a naslovne uloge Rade i Lojka Zobara tumače Maja Vukojević Cvetković i Aleksandar Marinković.
Dramski predložak nastao je u saradnji sa Nadom Stanojević, a po motivima pripovetke Maksima Gorkog Makar Čudra.
„Odlučio sam se za mjuzikl Cigani lete u nebo, zato što Niš ima potencijala da realizuje ovu zahtevnu formu“, rekao je reditelj Desimir Stanojević koji po prvi put u svojoj karijeri režira komad, a da ne igra u njemu.
On se nada da će se „Cigani lete u nebo“ igrati bar toliko dugo, koliko se igra u njegovom matičnom pozorištu na Terazijama. Dodaje da je ovdašnja predstava pitkija i bolja.
„Prvi put sam sa mirom gledao ovu predstavu i uživao u njoj. Ako sam ja uživao, onda verujem da će publika mnogo više, jer će je gledati bez otperećenja“, naglasio je Desko.
Ideju za mjuzikl Cigani lete u nebo dao je Desimir Stanojević, a Narodno pozorište sa oduševljenjem prihvatilo.
„Dugo nismo imali ovakvu predstavu, što po broju učesnika, što po raznovrsnosti. Po interesovanju publike već vidimo da će dugo živeti“, istakla je direktorka niškog teatra Dragana Petrović.
Protagonisti mjuzikla Maja Vukojević Cvetković i Aleksandar Marinković, zajedno sa još oko 50 učesnika, uz rusku cigansku tradicionalnu muziku, punu naboja, ispričaće nam ovu neponovljivu ljubavnu priču, koja može da se svrsta rame uz rame sa Romeom i Julijom.
„U ovoj ljubavnoj priči su dve velike individua, dva jaka ega. Šta se s njima desi kada se desi ljubav. Ovde je jako bitna univerzalna priča slobode, koju mi retko živimo, ali smo je doživeli makar na sceni“, rekla je Maja.
Glumac niškog narodnog pozorišta Aleksandar Marinković naglasio je da je bilo teško sa oskudnim tehničkim mogućnostima napraviti ovakav mjuzikl.
„Umetnički i kreativni potencijal postoji, ali ukoliko bude propusta biće ih samo u tehničkom smislu. Nedopustivo je da Narodno pozorište za 130 godina postojanja radi sa ovakvom opremom“, dodao je.
Da je mjuzikl forma koja je potrebna Nišu govori i podatak da su sve karte rasprodate i za premijeru i za prvu reprizu. Zato je niško Narodno pozorište već počelo da prodaje karte za januar, kada će ponovo biti igran ovaj mjuzikl.
GORKI I NjEGOVI CIGANI
Mladić koji se zvao Aleksej Maksimović Pješkov sin siromašnog radnika,siroče koje je rano ostalo bez oca, lađar, kuvar, pevač, skitnica i samouk – imao je dvadeset i četiri godine kada je dospeo u tamnicu. Bilo je to 1892.godine. Uzevši tada pseudonim pod kojim ga poznaje svetska literatura, Maksim Gorki u tamnici piše svoju prvu pripovetku: Makar Čudra. Iako prva, ova pripovetka koja je “zrelo štivo” i sa zanatske, i sa tematske i sa umetničke strane – poslužiće mnogo decenija kasnije, kao osnov za film i mjuzikl Cigani lete u nebo.
Makar Čudra, Ciganin, priča na obali mora, pod vetrom i talasima, o svom ciganskom sabratu Lojku Zobaru i njegovoj ljubavi prema lepoj Ciganki Radi.
Makar Čudra je tema za sebe, pisac ga skicira kao profil snažne ličnosti, tako da bi i on sam mogao da bude tema jedne priče. Gorki daje Makaru ulogu pripovedača da bi ispričao začudnu istoriju jedne ljubavi. Ta istorija je zanimljiv fabulativni ram za široku sliku koju pisac i njegov junak slikaju pred čitaocem.
Napisana u Tiflisu, u stanu političkog izgananika Kaljužnog, objavljena u dvevnom listu “Kavkaz”, ona stoji – hronološki i umetnički – na čelu svih izabranih i sabranih dela Maksima Gorkog. Gorkijevi Cigani nose u sebi elemente romantičarskih legendi koje, međutim,pripovedaju pučki pripovedači.Njih autor sreće kraj čergi, u stepama, za vreme lutanja beskrajnim prostorima svoje domovine Rusije. U tim se novelama, zatim, pojavljuju i likovi skitnica – “bosjaka”, u kojima Gorki otkriva visokeljudske kvalitete, specifičnu životnu filozofiju, često izraženu u brojnim aforizmima i sentencama.
Njegovi junaci lišeni su društvenih dogmi i lako prekoračuju norme društvenog ponašanja, upravo zato što ne zavise sudbinski od materijalnih dobara. Jednom rečju – oni su slobodni. Zbog takvih osobina njegovih novela, Gorkog su u prvo vreme smatrali predstavnikom ruskog modernizma, dok se u vezi sa njegovim likovima najčešće spominjalo Ničeovo ime. Najzad, nesumljivo je jedno: novelistički likovi Gorkog- Makar Čudra i starica Izergil, Lojko Zobar i prelepa Ciganka Rada – jesu ponosni, smeli i snažni ljudi koji su suprostavljeni poniznim, ropskim i slabim. Takvi likovi, takvi ljudi i takvi Cigani, samo i mogu “da lete u nebo”. Zemlja je za njih pretesna.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
