“Niš grad naprednih tehnologija”, naziv je monografije autora Dušana Senćanskog koja je nedavno izašla ispod štamparske prese, ali i predstavljena široj javnosti.
Govoreći o monografiji, njen autor ističe da na prvi pogled, kada pogledamo društvena kretanja, stičemo utisak da je u Nišu sve propalo i da se promene ne dešavaju. Međutim, dodaje on, nauka i privreda nisu propale već su samo postale drugačije, promenile su svoj oblik, transformisale se i prilagodile vremenu u kojem postoje.
Monografiju je izdala Kancelarija za lokalni ekonomski razvoji i projekte u Nišu, a u okviru projekta “Evropska godina kulturnog nasleđa”. U ime izdavača KLER-a na predstavljanju monografije gorovio je načelnik Kancelarije Milan Ranđelović.
“Knjiga je posebna po tome što se u njoj, po prvi put, obuhvata sve ono što je u pogledu industrijskog razvoja i nasleđa u Nišu rađeno. Na temeljima EI osnovana su brojna mala i srednja preduzeća u oblastima elektornike, mašinstva, telekomunikacija i informacionih tehnologija” kazao je Ranđelović i dodao:
„Ova monografija ima za cilj da na jednom mestu sažme sve ono je Niš karakterisalo kao grad naprednih tehnologija u prošlosti , pokaže koje su to tehnologije kojima današnje kompanije raspolažu, a koje nas i danas čine gradom naprednih tehnologija Nadamo se da će u budućnosti Niš u regionalnim okvirima biti poznat po svojoj privredi, Naučno tehnološkom parku, koji je počeo da se gradi i koji bi trebalo da bude glavni resurs da grad Niš i u narednim godinama može biti grad naprednih tehnologija”.
Autor monografije Dušan Senćanski, po prirodi stvari, nikada nije zadovoljan svojim radom i uvek smatra da je na kraju sve moglo da bude i bolje, ali je u ovom slučaju važno ispoštovati i reč recenzenata.
“Meni su merodavne ocene ljudi sa strane i recenzenata knjige, profesora emeritusa Ljubiše Mitrovića, profesora dr Bate Milovanovića, profesora dr Vanča Litovskog”, ističe autor monografije. U pitanju su svetska imena u svetu nauke, a oni su u svojim recenzijama dali izuzetne pohvale za rad Senćanskog što svakako mora da se uzme u obzir kada se monografija nađe u rukama čitaoca.
Dušan Senćanski govori u monografiji o Nišu kao gradu naprednih tehnologija nekad i sada. Objašnjava da niška privreda nije propala. Ona je doživela transformaciju jer je broj ljudi kojih je ranije bilo u velikim sistemima sada na nekom drugom mestu. Danas postoji 300 malih firmi koje rade u oblasti IT tehnologije.
“Da bi se u oblasti IT radilo potrebno je znanje. Ne može se samo “ja hoću”. Moraš najpre da naučiš, da znaš. Mi u Nišu imali smo gde da naučimo. Imali smo sreću da je u ranijim vremenima postojala jaka baza, Elektronski fakultet, jak mašinski fakultet, jak Prirodno – matematički fakultet , strukovna škola, privatni univerzitet “Singidunum”, “Metropoliten”. Sve ove obrazovne institucije u svojim programima imaju dobar deo posvećen ovim oblastima. Eto, na tim mestima mladi mogu da nauče”, naglašava Senćanski.
Ali, dodaje on, nisu samo obrazovne institucije “stvorile” tu bazu.
“U jednom planskom razvoju države došlo se to toga da se odluči da se u Nišu proizvode katodne cevi, radio cevi. Desetak godina se lutalo, da bi nakon toga, naglo narasla jedna industrija zahvaljujući kadrovima koji su bili tu, ali i onih koji su došli sa strane. Osnovana je prva industrijska škola u Nišu 1948. godine. Bili su to kadrovi koji su već počeli da shvataju tehniku, tehnologiju, i osetili su da nemaju dovoljno znanja. Onda su se formirali fakulteti- najpre Tehnički fakultet, pa iz Tehničkog fakulteta, Elektonski, Mašinski , Građevinsko- arhitektonski , Fakultet zaštite na radu i počeli su da se stvaraju kadrovi odavde. Deca iz Niša, Leskovca, Vranja, Zaječara, Pirota, Prve Kitine, Merošine, mogli su da dođu i na jedan jednostavniji način da uđu u taj čarobni i čudesan svet elektronike , da ovladaju time“, dodaje Senćanski.
Senćanski kaže da je politika koju je imala Elektronska industrija, da godišnje daje 1000 stipendija za visokostručne kadrove, dovela do tog “elektronskog buma”. Rezultat spoja industrije i nauke doveo je do buma u razvoju elektonske industrije.
“Iz toga je izašlo da je proizvedeno šest miliona televizora, deset miliona radio aparata, više desetina miliona elektonskih cevi , toliko elektonskih komponenti, poluproizvoda u fabrici. Iz toga su proizašli novi programi. Elektronska industrija je imala je svoju misiju i u doba krize kada su počele da niču male firme. Kad god je nastupala na sajmovima te male firme su isle sa Elektronskom industrijom, kao nezavisne. Možda male po broju zaposlenih , ali su postali veliki u programskom smislu. Kasnije su narasle i po broju zapošljenih ali i po tržištu koje su pokrivali”, naglašava autor monografije i dodaje da sada imamo firme koje izvoze u Čile, Singapur. Brazil.
Niška firma koja pravi semafore izvozi u 80 zemalja sveta. Ona ima oko 150 zapošljenih. Jadna naša firma ima izrađen najbolji teslametar koji služi za merenje magnetnog fluksa na svetu. Od te firme direktno kupuje Microsoft. Rade se i uređaji namenjeni NASI. Iz oblsti programiranja i zaštite komunikacionih mreža. Naš čovek odavde, koji je ovde završio fakultet i koji ovde živi bio je glavni i obezbeđivao je kompjuterski sistem za olimpijadu u Pekingu.
“Ova knjiga treba da mobiliše one koji treba da odluče da država više ulaže u napredne tehnologije. Mora se pronaći način finansiranja projekata, zajedničkim nastupom na trećim tržištima, organizacijom školovanja , dodatnim obukama, obrazovanjem, generacija koje tek stasavaju i koji su sada još deca. Treba stvoriti okruženje koje će sadašnjim mladim naraštajima pružiti uslove da ovde, gde mogu da nauče, mogu i da rade, kako bi ostali ovde”, zaključuje Dušan Senćanski.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
