Iako postoje više od pola veka, malo ko zna da Niš ima spomen-obeležje posvećeno Internacionalnim horskim svečanostima po kojima je decenijama poznat kao grad pevača i horskog pevanja, a još manje gde se to spomen-obeležje nalazi.
Koliko se o kulturno-istorijskom nasleđu vodi računa ilustruje primer spomen-obeležja podignutog povodom obeležavanja prve decenije postojanja Horskih svečanosti u Nišu. Postavljeno je nedaleko od ulaza na Letnju pozornicu. Gotovo stidljivo, svedoči o davnim vremenima kada se kulturnom razvoju grada pridavao mnogo veči značaj nego danas. Nije za kritiku to što građani ne znaju za ovaj spomenik, jer ga od šume suncobrana, stolova, tabli za crtanje i koječega još, ni ne primećuju. I tako više od četiri decenije.
“Pokušao sam ove godine da umilostivim vlasnike kafića da ga učine vidljim, ali nije mi uspelo”, započinje svoju priču Hadži Ivan Redi, dobrotvor, humanista i zaljubljenik u lepo.
Osnovane 1966. godine kao Jugosovenske horske svečanosti ubrzo su postale internacionalne. Od nastanka festivala sve do svoje smrti, prvi trajni pokrovitelj manifestacije bio je tadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito. Koliki su značaj imale tih godina za grad, govori i podatak da je, povodom obeležavanja prve decenije postojanja, manifestacija dobila svoje spomen obeležje.
“Ceremonija otkrivanja spomen-obeležja, simbola dugovečnosti manifestacije, upriličena je u prostoru Letnje pozornice 1984. godine, u vreme kada nije bilo ni govora o postojanju kafića i bilo kakvih sličnih objekata na ovom mestu. Pomalo sam razočaran kada vidim kako se danas ophodimo prema tom nasledstvu. Imam utisak da nam je veća briga da li je pivo u kafiću dobro rashlađeno od toga da možda negde postoji trag nekih ljudi koji su nešto dobro uradili za svoj grad”, kaže Ivan Redi arhitekta iz Niša.
Od osnivanja do danas na Letnjoj pozornici je zapevalo više od 600 horova iz zemlje i inostranstva, oko 350 dirigenata, 30 orkestara, oko 150 solista, što je više od 45.000 učesnika. Sam dolazak horova na festival predstavljao je veliku radost gradu na Nišavi, posebno publici koja je svaki 
nastup znala da nagradi aplauzom.
Po ugledu na spomen obeležje, otkriveno pre 34 godine, Redi je 2016. godine projektovao i realizovao statuetu “Nebeski pevači”, koja, uz plaketu, čini nagradu koja se na Horskim svečanostima dodeljuje najboljima u više kategorija.
“Statueta se sastoji od tri elementa koja predstavljaju život, zajedništvo i perfekciju. “Nebeski pevači” su univerzalna priča o muzici koja traje bez obzira na sve. Naš svet, ovaj fizički, je promenjiv, stari i propada, ali muzika je nebeska materija bez ograničenog roka trajanja. Spomen obeležje i statueta simbol su života, zajedništva i perfekcije horskog pevanja u Nišu, što je osnovni moto Horskih svečanosti”, navodi Redi.
Internacionalne horske svečanosti ove godine su održane 27. put. Iako grad domaćin, Niš nije imao svoje predstavnike u takmičarskom delu programa.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
