Jedan od mnogobrojnih originalnih dokumenata u arhivskom fondu Narodnog Muzeja u Nišu govori o zanimljivom detalju životne priče članova porodice jednog od najznamenitijih Nišlija svih vremena, istaknutog borca i doslednog i hrabrog predvodnika pokreta Nišlija za oslobođenje od Turaka Nikole Koleta Rašića.
Posle smrti majke u oktobru 1919. godine, kćerka Koleta Rašića, Julija, ostala je jedini živi član uze porodice bez sopstvenog prihoda za život, jedino sa 300 dinara mesečne penzije koju je Narodna skupština Srbije dodelila ovom zaslužnom Srbinu čija se imovina u potpunosti istopila tokom dugogodišnjeg angažovanja u pokretu za nacionalno oslobođenje.
Nemajući drugi način da, ipak, sa nekim imetkom uđe u bračni zivot, Julija Rašić se pre udaje obratila molbom Ministarstvu finansija Kraljevine Jugoslavije da joj se radi „udomljenja“ i „jednom za svagda“ isplati trogodišnji iznos očeve „penzije“.
Kako je sve ovo proteklo, objašnjava ovaj dokument iz Ministarstva finansija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 10. jula 1920. godine, koji u izvornom obliku glasi:
Privredno Finansijskom Komitetu Ministara
Zakonodavnim rešenjem Narodne skupštine od 3. avgusta 1898. godine određena je u ime narodnog priznanja doživotna pensija od 300 dinara mesečno porodici pokojnog Kola Rašića. Pensiju je primala do svoje smrti, 18. oktobra 1919. godine udova pokojnog Rašića, od tada njegova neudata kći Julija, koja kao jedini i poslednji član porodice po pravu sukcesije uziva tu pensiju.
Međutim, sada, obratila mi se njegova kći Julija Rašić, koja se početkom februara ove godine udala, s molbom, da joj priznam i odobrim, da može primiti jedanput za svagda iznos trogodišnje pensije radi udomljenja.
Mišljenja sam, da bi odazivanje ovoj molbi bilo pravično prema poslednjem članu porodice pokojnog Kola Rašića, kojoj je za zasluge oca dodeljena u ime narodnog priznanja ova pensija. Nacionalni rad pokojnog Rašića, po stvarnim rezultatima vidno je obeležen i istaknutim rešenjem Narodne Skupštine, koja je na ovaj način odala svoje priznanje čoveku, koji je svu svoju imovinu prineo opštoj narodnoj koristi.
Nesumnjivo, da je među ostalim svetlim imenima nacionalnih radnika, ime i pokojnog Kola Rašića, koji svojim poštenim radom na narodnom polju nije imao vremena ni mogućnost da osigura ma i skromnu ostavštinu svojoj porodici, zato je najbolji dokaz ovo narodno priznanje izrazno preko Narodne skupštine u vidu doživotne pensije njegooj porodici, i sadašnja molba njegove kćeri da joj se izda trazeni iznos trogodišnje pensije na ime udomljenja.
Da bi se na ovaj način još jedanput odalo priznanje nacionalnom radu pokojnog Kola Rašića, meni je čast predloziti Komitetu da izvoli rešiti:
„Odobrava se Ministru Finansija, da Juliji kćeri pokojnog Kola Rašića čijoj je porodici zakonodavnim rešenjem Narodne Skupštine od 3. avgusta 1898. godine priznata i odobrena doživotna pensija u ime narodnog priznanja od 300 dinara mesečno, može izdati na ime udomljenja jedanput za svagda trogodišnji iznos pensije. Izdatak staviti na teret partije 38.a. predloga budžeta za 1920/21. godinu.
Ministar finansija K. Stojanović usvojio je prednji predlog Gospodina Ministra Finansija i odobrava da se po njemu postupi ….
….. Ministarski Komitet Kraljevine Jugoslavije je, dakle, pespogovorno izašao u susret ćerki Koleta Rašića.
Julija Rašić se udala za lekara Jovana Zguricasa, sanitetskog referenta Uprave policije u Nišu, u zgradi u Ulici Nikole Pašića, a stanovali su u Rajićevoj ulici broj 38. Njihov sin đorđe je dugogodišnji ugledni vojni hirurg u Beogradu, a jedno vreme je bio i na radu i u Vojnoj bolnici u Nišu …
Izvor:
Niški Vesnik (iz Narodnog Muzeja)
priredio na stranici:
Novaković Č. Milan
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
