Ovako bi izgledao spomenik Zoranu Đinđiću u Parku Čair

Već nekoliko godina živi ideja da se u gradu na Nišavi izgradi spomenik ubijenom premijeru Srbije Zoranu Đinđiću, danas kada se navršava 21 godina od ubistva ponovo je ova tema aktuelna.

Miodrag Stanković, gradski odbornik opozicione koalicije „Niš, moj grad“ pozvao je još jednom Gradsku vlast da usvoji odborničku inicijativu koju je podneo on prošle godine i da se na sledećoj sednici rebalansom budžeta opredele sredstva za izgradnju spomenika Zoranu Đinđiću, prvom demokratskom premijeru i reformatoru.

„Pravi je trenutak da se nakon toliko godina usvoji inicijativa o izgradnji spomenika u njegovu čast. Prostor koji bi najviše odgovarao za izgradnju spomenika je amfiteatar u Parku Čair. To je pravo mesto za čoveka kao što je bio dr Zoran Đinđić, koji je pored toga što je bio političar, bio i profesor“, naveo je Stanković. 

On za Niške Vesti pojašnjava da za sada samo postoji skica spomenika, i da bi on bio nalik onom koji postiji u Prokuplju.

Miodrag Stanković, gradski odbornik opozicione koalicije „Niš, moj grad“ pozvao je sve poštovaoce Dr Zorana Đinđića na  pomen koji će se obaviti 12. marta u 16 sati u Sabornom hramu u Nišu, uz prisustvo članova koalicije „Niš moj grad“ i ostalih poštovaoca Zorana. 

Da podsetimo, predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić ubijen je u atentatu 12. marta 2003. godine.

Vlada je nekoliko sati posle ubistva proglasila vanredno stanje u Srbiji, a kao izvršioci odmah su osumnjičeni pripadnici zemunskog kriminalnog klana i deo pripadnika Jedinice za specijalne operacije (JSO) Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije.

Tokom vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila 2003. godine, policija je u akciji „Sablja“ uhapsila više od 11.000 osoba, među kojima i političare, visoke vojne oficire i nosioce pravosudnih funkcija. U avgustu 2003. godine podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, a suđenje je počelo 22. decembra iste godine u Okružnom sudu u Beogradu.

Sud je 23. maja 2007. godine proglasio krivim optužene koji su osuđeni na ukupno 378 godina zatvora. Na po 40 godina zatvora osuđeni su bivši komandant JSO Milorad Ulemek Legija i njegov zamenik Zvezdan Jovanović, kao neposredni izvršilac ubistva.

Politička pozadina ubistva Đinđića nikada nije otkrivena.

Zoran Đinđić rođen je 1952. godine u Bosanskom Šamcu a diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine. Jedan je od osnivača Demokratske stranke u kojoj je u septembru 1990. godine izabran za predsednika Izvršnog odbora, a u januaru 1994. za predsednika stranke. Od februara do septembra 1997. godine bio je na poziciji gradonačelnika Beograda, kao kandidat koalicije Zajedno. Posle pobede Demokratske opozicije Srbije (DOS) na parlamentarnim izborima decembra 2000. godine, izabran je za predsednika Vlade januara 2001. godine.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.