Roditelji učenika prvog i drugog razreda OŠ “Vožd Karađorđe” sigurni su da se njihova deca hrane zdravo dok su u školi. Najmlađi đaci ove škole koji su u produženom boravku u vreme doručka, ručke ili užine odlaze do trpezarije pošto operu ruke, za stolom u trpezariji, kao kod kuće, čekaju da im servirke donesu obrok.
Verovali ili ne, ali je njima za ručak u školi potrebna i kašika jer se u njihovim tanjirima svakog dana, obavezno, nalazi i supa. Prema rečima direktorke ove škole Milene Kostić, praksa da se deca hrane dok su u školi na ovakav način duga je već nekoliko godina. Zadovoljni su mališani, ali i roditelji.
„Deci u produženom boravku smo ponudili i zdrav način ishrane“, dodaje Milena Kostić, direktorica OŠ „Vožd Karađorđe“. „Od pre nekoliko godina, u školi postoji svojevrsna menza za učenike mlađih razreda. Kuvanu hranu, koja se priprema po svim važećim normativima i HASAP standardima, dobijamo od “Pčelice”. Tako mališani svakog dana dobijaju kuvanu hranu koja je raznovrsna i zadovoljava potrebe u njihovom uzrastu. Strogo se vodi računa i o tome da obroci namenjeni nekoj deci budu u skladu sa njihovim potrebana i zdravstvenim zahtevima”.
Roditelji u ovom slučaju ne moraju da brinu ni o tome da li će dete pojesti hranu u kojoj se nalazi neki od sastojaka na koji je njihov mališan alergičan. Da i o tome strogo void računa može se zaključiti po spisku imena dece koji se nalazi na zidu u kuhinji.
“U kuhinji imamo spisak dece gde je jasno navedeno, u dogovoru sa roditeljima, na šta su ona alergična ili koju vrstu hrane ne bi smela da konzumiraju. Da ne dođe do neke greške, zadužene su servirke koje redovno proveravaju ovaj spisak“, dodaje direktorka Milena Kostić.
Ona dodaje da je spisak jela koju deca dobijaju raznovrstan, a zastupljena su sva mesa i povrće. Tako se u tanjirima mališana može naći musaka, punjene paprika i sarme, kuvani kupus, ali i pasulj koji je osnovcima, dudeći po praznim tanjirima posle ručka, omiljena hrana. Glavnom jelu obavezno prethodi supa, a nakon glavnog jela najmlađi osnovci dobijaju voće ili slatkiš.
“Prezadovoljni smo ovakvim načinom ishrane našeg deteta jer smo sada sigurni da se, dok je u školi, hrani zdravo, a to podrazumeva kako kuvana jela, tako i voće”, kaže mama jedne učenice ove škole.
Zadovoljni su i u školi jer smatraju da na ovaj način kod dece stvaraju zdrave naveke kada se radi o ishrani.
“Oni su još u periodu kada na njih može da se utiče i da na taj način steknu navike u ishrani koje su zdrave”, dodaje Milena Kostić. “Obično novac koji dobiju za užinu deca potroše tako što kupe nešto da pojedu, ali to uglavnom budu grickalice ili slatkiši. Ako i ne kupe nešto od toga, onda se sve svode, opet, na brzu hranu koja nije zdrava i koja utiče i na zdravlje dece. Zato smo i odlučili da deci ponudimo kuvanu hranu”.
Da su u školi u pravu pokazuju i podaci sistematskih pregleda osnovaca. Broj gojazne dece je u porastu, a stručnjaci za to krive u prvom redu brzu hranu i grickalice. Gojaznost je rizična i kada se radi o visokom pritisku koji se javlja kod neke dece, pa i pojavi dijabetesa.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
