Ono što je drugima višak, za njega je egzistencija. Starac koji svaki dan iznova ručak traži u kontejneru
Zatekli smo ga kako pretura po kanti, traži ručak, kaže… Video je da ga gledamo, slegao ramenima i tiho rekao „Nisam našao ništa“.
Svakodnevna slika u gradu Nišu. Sve je više onih koji parče hleba potraže upravo u nekom od kontejnera. Ovog puta bio je to 73-ogodišnji Bogoljub. Kaže drugo mu ništa nije preostalo. Živi u Kamenici, imanje nema. Penziju nije steko jer ima samo tri godine radnog staža. Prima socijalnu pomoć od 7.000 dinara.
„Svaki dan ovako tražim hranu, moram, lekovi su skupi, sve što primim dam na lekove. Pre nekoliko godina sam doživeo šlog“, iskren je Bogoljub.
Kaže dok je bio mlad i zdrav zarađivao je tako što je obrađivao tuđa imanja za nadnicu. Sada je bolestan i star i prepušten sam sebi.
„Tražio sam da idem u Dom, ali ni to ne mogu“, kaže ovaj Nišlija.
Nema decu ni rođake. Ipak dodaje da ima dobrih ljudi, pomažu 
mu komšije, donesu mu hranu. Ali ima dana, kao što je ovaj kada mu je frižider potpuno prazan. Pitali smo ga gde će sada, a on je samo tiho rekao „idem da tražim dalje“. I otišao je dalje, sa štapom, polako jer jedva hoda, pognute glave.
Ono što je drugima višak, njemu znači egzistenciju. I ovo nije usamljen slučaj, već sve češći primer života u Srbiji. Pomogli smo mu danas, ali će se već sutra ponovo naći na ulici.
I dok se institucionalno ne reši pitanje sve većeg siromaštva na našim prostorimi, nama, medijima samo preostaje da što češće na to ukazujemo.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
