Некатегоризовано

Održana komemoracija Desimiru Stanojeviću: „Umro je tiho, da nas ne potrese i ne nasekira“

Gromoglasnim aplauzom, kolege, prijatelji, oni koji su ga voleli, oprostii su se od glumca Desimira Stanojevića na komemoraciji koja je održana u Narodnom pozorištu u Nišu, mestu gde je on započeo svoju glumačku karijeru sa samo 18 godina.

U ime zaposlenih u Narodnom pozorištu od Deska se oprostio direktor Narodnog pozorišta Spasoje Ž. Milovanović.

„Muziku je voleo i njome se bavio čitav život, ta ljubav ga je odvela iz Niša u Pozorište na Terazijama, gde je dosanjao svoj umetnički san baveći se onim što je najviše voleo – mjuziklom. Bio je Grk Zorba, Laki Topalović, Kalča, Violinista na krovu. U našem pozorištu prvi put je postavljen mjuzikl zahvaljujući njemu, Violinista na krovu i Cigani lete u nebo. Planirali smo i Grka Zorbu, ali smo na žalost zakasnili. Umro je tiho, da nas ne potrese i ne nasekira, da ga pamtimo kako peva i kako se smeje“, rekao je direktor Narodnog pozorišta Spasoje Ž. Milovanović.

Deskov pre svega prijatelj, a onda i kolega Miroljub Riki Nedović kazao je da značajne uloge u njegovom životu imaju dva Desimira, jedan njegov otac Desimir Nedović, a drugi Desimir Stanojević. Ne suzdržavajući suze prisetio se da je Deska upoznao kao mali i prisećao se da je i ako ne prati sport voleo da sedi u Deskovom društvu i sluša njihove šale.

„Tako je krenulo neko naše poznanstvo, a intenzivno druženje je počelo 1979. godine kada je Desko napravio pozorite „Treća polovina“. Ponosan sam što sam bio deo četverca sa Deskom, Mikom, Timom na čelu. Ponosan sam i na drugi četverac koji su činili Nada i Desko, ja i Ivana. Nikada se nije dogodilo da je došao u Niš, a da se nije javio, da se okupimo, da napravimo feštu. Kakav je bio čovek, drug, glumac, pevač neću da vam govorim, već želim na kraju samo da mu još jednom kažem hvala na druženju, na prijateljstvu“.

 

Kada bi je pitali u čijoj klasi je glumu završila glumica Ivana Nedović bi odgovarala „u klasi Desimira Stanojevića“. On je bio taj koji joj je odškrinuo vrata pozorišta, ali ne samo njoj, već stotinama mladih koji su prošli kroz Treću polovinu.

„Od njega sam učila zanat i sve ove godine se divila toj neverovatnoj noršalantnosti i lakoći pokreta na sceni, što mogu samo veliki glumci kakav je on bio. Ali Desko je pre svega bio prijatelj, podrška, moj savetodavac u životnim okolnositma. Desko je bio osetljiva jedna tanana duša. Često to nije pokazivao, branio se tom nekom nabusitošću. Mi koji smo ga dobro poznavali znali smo da je to samo štit“, kazala je Ivana Nedović.

 

U Violinosti na krovu pevao je „Da sam bogat čovek“, „Desko ti jesi bogat čovek bio i ostao, iza tebe je ostala porodica, tvoje ćerke Nina i Sanja, tvoji unuci Jevrem, Natalija, Kalina, Janko, tvoja supruga, tvoja verna Nada, druga polovina tvoje duše, tvoj izvršni životni producent“, čulo se sa scene niškog teatra.

Nakon održane komemoracije, prisutni su pogledali i film o životu Desimira Stanojevića „Život je mjuzikl“, koji je radila City Produkcija.

Najiskrenije saučešće porodici Desimira Stanojevića uputilu su telegramima predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Narodna skupština Republike Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo odbrane, Pozorište Zoran Radmilović, Narodno pozorište Sinđelićev trg, Fakultet umetnosti Beograd, Pokret Socijalista i mnogi drugi.

 

 

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitaj i :
Close
Back to top button
Close