Obeležena 82. godišnjica bekstva iz niškog „Crvenog krsta“

Obeležavanju proboja logora prisustvovali su vrhovni rabin jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asiel, državni sekretar Dejan Antić, gradonačelnica Niša, predsednik Skupštine grada doc. dr Boban Džunić, predsednici opštine, pripadnici vojske i policije, potomci stradalih, pripadnici romske i jevrejske zajednice, izviđači i srpsko – ruski humanitarni centar.

„Logor je jedna velika poruka za mlade generacije da shvate na ovom svetu mestu da moraju da neguju tradiciju očuvanja, takvog borbenog duha, heroizma i onoga što je stavilo temelje našim budućim generacijama i tradicijama proslava ovakvih značajnih datuma”, istakao je Gradimir Ranđelović iz Udruženja potomaka ratova 1912-1920.

„Deda mi je pričao o svim detaljima od početka pripreme za bekstvo do samog bekstva. To su užasi koji ne bi trebalo nikad u svetu da se ponove. Teško je u ovakvim momentima pričati, to je bila borba za opstanak, oni su znali da će biti streljani i to je jedinstven primer u svetu da se jedna grupa ljudi odvažila da pobegne iz logora. Moj deda jedan od onih koji je uspeo da pobegne”, rekao je Slaviša, unuk Dragomira Draže Jasnića koji je bio među logorašima koji su uspeli da pobegnu.

Prema rečima, višeg kustosa i istoričara Nebojše Ozmića, turisti koji dolaze za Zapada naročito su zainteresovani za priču o logoru.

„U periodu zadnjih 10 godina zabeleženo je 21.000 poseta godišnje. Najviše posetilaca iz zapadnoevropskih zemalja, oko 70 odsto. Uglavnom kada dolaze ne znaju mnogo o logoru a kada odlaze mnogi izlaze sa suzama upravo zbog toga što su spoznali jednu istoriju koja im nije bila prezentovana u njihovom školskom programu. Sa druge strane dolaze ekskurzije učenika koji odavde izlaze oplemenjeni rodoljubljem koje će nastaviti da šire”, priča Ozimić.

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prof. dr Dejan Antić istakao je slobodu i njenu vrednost.

„Logor Crveni krst u Nišu je samo jedan delić u stradalnoj istoriji srpskog naroda u vreme te velike ratne strahote. Ljudi koji su jurišali na logorske žice su primer kako se srpski narod borio za slobodu i kako je cenio slobodu više od bilo čega. Mi danas, moramo mlađe generacije da učimo koliko je vredna sloboda i da se za slobodu vredi boriti“, poručuje dr. Antić. 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.