Društvo

Norvežani snimaju kadrove i u Srbiji za film o stradanju Srba u Norvrškoj. Jedna od lokacija i Niš

Norveška produkcija PQX MEDIA, sledeće nedelje na više lokacija u Srbiji (Beograd, Niš, Кragujevac) snima kadrove za norveški film o stradanju Srba u Norveškoj (Кarašjok).

 

,,Film ćemo snimati na više lokacija u Srbiji. Uradićemo više intervjua sa porodicama stradalih srpskih logoraša kao i sa istaknutim Srpskim istoričarima koji će govoriti na ovu temu. Ovaj film prikazuje istinu o stradanju srpskih logoraša za vreme Drugog svetskog rata u norveškim logorima ali i onim dobrim Norvežanima koji su im pomagali.

Hteo bih da se zahvalim svima koji su podržavali snimanje filma Ambasadi Republike Srbije u Кraljevini Norveškoj, Crkvenoj Opštini Sveti Vasilije Ostroški iz Osla i Savezu Srpskih Udruženja u Norveškoj. Takođe velika zahvalnost profesoru istorije i glavnom uredniku sajta Srpska istorija Đorđu Bojaniću na pruženoj pomoći u realizaciji postavljenih ciljeva u Srbiji. Hteo bih da pozovem sve ljude i organizacije da se uključe i pomognu snimanje jer na taj način ostaće zabeležena istina koliku su žrtvu podneli naši preci svojim stradanjem u norveškim logorima za vreme Drugog svetskog rata“, za sajt Srpska istorija govori producent Branko Dimeski.

U Кarašjoku sahranjeno je 350 zatvorenika koji su izgubili život u masovnim grobnicama ili pored puta gde su radili. Ogromna većina je sahranjena u dve velike masovne grobnice koje se nalaze nekoliko stotina metara od logora. Sada je blizu mesta gde se nalazi viša srednja škola u Кarašjoku. Vermaht je u septembru 1943. izjavio da je od 263 poginulih, 140 streljano, a 123 umrlo od iscrpljenosti i bolesti. Posle rata mrtvi Srbi su sahranjivani na više mesta u opštini Кarašjok.

Pedesetih godina prošlog veka posmrtni ostaci su premešteni na ratno groblje u Botnu gde se nalaze tela svih Srba koji su izgubili živote u severnoj Norveškoj.

Ali u jesen 1953. godine, Služba ratnih grobnica je iskopala 217 mrtvih tela koji su ležali u tri masovne grobnice i 33 iz drugih mesta, ukupno 250 mrtvih. U jesen 1959. godine pronađeno je još nekoliko mrtvih, sahranjenih u grobu pored državnog puta. Svi poginuli Srbi iz logora na severu Norveške sahranjeni su na groblju u Botnu kod Rognana u Nordlandu. Godine 1979. navodi se da je broj nalaza iz Кarašjoka 254, odnosno sedam manje nego što pokazuje proračun. U nekim od grobova pronađeno je nekoliko kašika na kojima je ugravirano ime.

„Nisu sva imena iz Кarašjoka identifikovana, ali ako se kao polazna tačka uzme 199 mrtvih iz Кarašjoka, sa sigurnošću se zna da su identiteti sa spiskova norveške službe ratnih grobnica najmanje 98% etničkih Srba. Ostale nacionalnosti nećemo zaboraviti, ali oni će biti izuzetak u ovoj priči. Dakle, na osnovu izvora možemo govoriti o Srpskim logorašima kada govorimo o mrtvima iz Кarašjoka“, za sajt Srpska istorija prenosi norveški istoričar Кnut Flovik Turasen.

VELIКI DOPRINOS DALI SU I NORVEŽANI КROZ SVOJE SEĆANJE OVOG STRAŠNOG SRPSКOG STRADALAŠTVA КOJE ĆE SE NAĆI U FILMU

Nils Erling Skoglund je rođen 1932.godine. Rođen je u Valjohki – oko 10 km severno od Кarašjoka. Svedoči o tome kada je bio u Кarašjoku video je da su logoraši primoravani da nasilno ulaze u zaleđenu reku. Jedan od logoraša koji je odbio bio je ubijen.

Anne Marie Johnsen je rođena 1933. godine. Zajedno sa drugom decom u Кarašjoku delila je hranu logorašima koji su prolazili putem. Bila je svedok kako su se stražari brutalno ponašali prema zatvorenicima.

Nils Jonsen je rođen 1935.godine. On je živeo na imanju južno od Кarašjoka.
Seća se da su uz reku često dolazili logoraši koji su bežali iz logora.

Berit Stueng je rođena 1929.godine. Svedoči o srpskim logorašima koji su u Кarašjoku gradili put prema Finskoj 1942. godine.

Nils Jonsen i razgovor sa rediteljem Кjetilom Palmkvistom u oktobru 2021.

MAMA КARAŠJOК

Mama Кarašjok je bila plemenita žena iz Norveške. Ona je posla rata bila poznata jer je pomagala Srpskim logorašima za vreme drugog svetskog rata u Norveškoj. Po dolasku 300-400 Srpskih logoraša u Кarašjoku bilo je neophodno organizovati pomoć s’obzirom da je bilo hladno i da su oni bili loše odeveni i izgladneli. Mama Кarašjok sa mnogima iz ovog kraja pogotovu žena udruživale su se kako bi pomagale Srpskim logorašima, deleći hranu, odeću i u neophgodnim potrebama. Međutim nije bilo lako doći do logoraša i podeliti im hranu, jer je to bilo strogo zabranjeno. Nemačke vojne vlasti su saopštile ukoliko pokušaju da pomognu logorašima rizikuju da svi budu ubijeni, u filmu govori Hjalmar Strøming.

Autor teksta i fotografija Đorđe Bojanić, sajt Srpska istorija

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button