I u prestonici se živelo sa mislima i dušom u Apelovcu, Kovanluku, Panteleju …
Godina 1937. Nišlije žive u dućanima, kancelarijama, na promenadi, teferlucima u Apelovcu, Gorici, Kovanluku, Panteleju … jedan događaj iz ove godine posebno beležimo, Nišlije podižu spomenik oslobodiocima Niša, delo poznatog zagrebačkog vajara Antuna Augustinčića
Nišlije tih godina ne žive samo u Nišu, već i u Beogradu…
Naročito u Udruženju Nišlija. Elem, jednog dana te godine članovi Udruženja se sastadoše (mesto sasstanka nepoznato) da se podalje od Niša prisete svoga grada iz koga su otišli iz raznih razloga. Za tu priliku govor pripremio brigadni đeneral Nikola Aranđelović Kole, tada predsednik Udruženja Nišlija u Beogradu.
– Već svima je poznata svrha Udruženja Nišlija ovde u Beogradu i tamo dole u Nišu – poče bata Kole. Hoćemo, dakle, da održimo ono divno ranije vreme kada se mnogo bolje živelo sa dva, tri groša dnevno, nego li sada sa 200 i više dinara. Ajde da se svi mi podsetimo na naš si ubav Niš, poubav od Carigrad i od svi varoši po sve Evrope.
– Dragi i poštovani naši si gosti – poče po staronišlijski brigadni đeneral.
– Prvo, oprošćavajte što ću si sas vas prozborim naš si nišlijski jezik, kako si na doma zboru naši si tatkovci i pa majke, sas edan padež … došeja sam u Niš, trčasmo do u Niš, ništo nema bez Niš, Nišava protica kroz Niš, duva vetar na kude Niš, ni Stambol ne mož se meri sas Niš. Zašto ga od naš varoš Niš, nema poubav u cel svet. I sami si Turci za njega vikaješu … „Niš, ah, Niš, parađumiš …“. To bajagi će reknu, „Svi su varoši ubavi, a Niš si je pa najubav …“
Takve reči – nastavi Kole sasvim ozbiljno – rekli su samo oni Turci iz Stambola što trgaju duvan iz čibuka ili nargile.. O Nišu sve najlepše rekoše i oni Turci sa zapada, iz Engleske, što im lula stalmo stoji među zubima, kao da su se sa njom i rodili.
Beseda poteče dalje ….
– Niš je, bre, Nišlije i vi pa, mori Nišlijke ne Niš, nego NAJNiš …. Ako je ete za slušanje slavuji kako po bašče poju i gugutke guču, što nam u zoru i predveče prave golem ćef, toj će nađete, ete, salte u Niš. Slavuji u Beograd nema gi ni po svi Košutnjaci, ni po sve Avale….
Kole nastavi da uzdiše ….
– Ako je za nešto meraklijsko, mi će si Nišlije odemo u Agušov kovanluk, ali ti u Panatalej, će si pod neku lipu prostremo na travu kilimče, a naši mlađeji prinosu ni sve nešto za ručanje i pa za pijanje. A za Banju si našu, za Sikevo, za manastir Gabrovac, toj pa ič da ne zborimo, tam si je pa dibiduz edno čorbadzijsko čašćenje i sedenje. A i Niš se neje pročuja samo po sas razne uzivancije i druge razne bagatele. On se proneja po svet i po knjige i zbog ona istoriska tepanja, ali i od tepanja od momci zbog devojke, kad igašeju oro. Tepaše se sas kolci i tarabe i sve glavu ispokršiše.
Živeli …. — zavši bata Kole ….
Literatura:
Enciklopedija Niša
Istorija Niša I
Niški vesnik
priredio na stranici
Novaković Ć Milan
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
