Posle pada Beograda 1914. godine, vlada i Narodna skupština preselile su se u Niš.
Nušić je onda bio upravnik Narodnog pozorišta i urednik “Srpskog juga” i vrlo često poslom dolazio u Niš. Najviše je imao posla u Ministarstvu prosvete zbog srpskog pozorišta, koje je primilo i sve beogradske glumce i glumice.
Prilikom jedne od tih poseta tadašnjem ministru prosvete g. Ljubi Davidoviću, koji je toga dana bio raspoložen, jer su stigle povoljne vesti s bojišta, ministar reče Nušiću, čim se pojavi na vratima:
Dokle ćeš, more, ti Nušiću, da budeš mlad? Svega sam godinu dana stariji od tebe, a već sam deset godina beo, a ti još ni jedne sede! – Tako ti Boga, reci mi kakvu farbu za kosu upotrebljavaš?
Reći ću ti, zašto ne, samo nikome nemoj da kažeš odgovori Nušić. Ta farba se zove jum.
Кakav jum? – nasmeja se g. Davidović.
Pa, ne plaćam menice, ne plaćam kiriju, ne plaćam dugove i nisam u vladi, od čega ću onda da osedim? – završi Nušić.
Izvor:
NIŠKE ANEGDOTE XIX i XX veka
autor: Vidosav Petrović
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
