Nova nada niške rok scene, bend “Hazel”, se nedavno vratio iz Mostara gde su započeli svoju turneju, a nastavili su je nastupom u Pančevu. Očekuje ih i gostovanje u Jagodini, Zrenjaninu, Sarajevu. Nadaju se i učešću na Festivalu demo bendova Zbrka fest u Crnoj Gori. Festival se održava u maju, a članovi benda očekuju da se nađu na spisku učesnika.
Velika im je želja da se pojave i na Zajačarskoj gitarijadi, a očekuje ih i nastup na Nišvilu. Bend čine Marija Matejić, vokal, Renato Ivković, bas gitara, Lazar Veselinović, solo gitara, Jovan Veselinović, bubanj, Dušan Cekić, ritam gitara.
Mada svi imaju različita interesovanja, različitih su i zanimanja pa i starosne dobi, spojila ih je muzika. Bend je nastao 2014.godine i od tada ide uzlaznom linijom. Nišlije su imale priliku da ih čuju krajem prošle godine kada su održali promociju svog prvog demo albuma sa pet pesama. Njihov cilj je da pokažu da roken-rol nije nestao, da je Niš uvek bio grad dobrog roka. Mnogi ih upoređuju sa Negativom. To im svakako laska, ali se oni bore da ostanu svoji.
“Sve je počelo kada smo 2016. godine pobedili na Medijana Balkanrok festu kao najmlađi bend koji je nastupao i pobedio”, kaže Marija Matejić. “Nagrada je bila snimanje nekoliko pesama i spota, ali i da nastupamo u polufinalu Zajačarske gitarijade 2017. godine. Za nas je taj nastup bio naše najveće iskustvo koje smo imali, ali i najstrašnije, posebno za mene jer sam imala strašnu tremu. Jednostavno sam se prestravila kada sam videla koliko ima ljudi ispred bine. Uspela sam da savladam tremu tog trenutka, ali smo od tada jako napredovali”.
Marija dodaje da bend Hazel svira rok , ubace tu i tamo džez i malo popa.
“Ne ograničavamo se jednim pravcem u muzici ili jednim stilom. Sviramo ono što nam se u tom trenutku dopadne, bilo da je to rok, pop ili džez. Najvažnije je da se nama sviđa, ali ako bi smo morali da budemo precizni onda smo najbliži roku. Pesme pišemo sami, kako tekst tako i muziku. Dopunjujemo jedni druge. Neko napiše neku deonicu, predloži je, a onda je svi zajedno razrađujemo. Tako je nastala većina naših pesama koje izvodimo. Dobra strana u svemu tome je to što poštujemo mišljenje svakog od članova benda. Svako od nas može da kaže šta misli, a onda da razgovaramo o tome, da to dorađujemo. To je ono što nas jača i drži nas sve na okupu”.
Za svoj prvi demo album snimili su i dve pesme za koje su reči napisale Ana Ubavić i Anastasija Stolić. Većina pesama je ljubavna sa porukom na kraju.
Ana Ubavić je napisala reči za pesmu Niz paukovu nit po kojoj album i nosi ime, a drugu Za nas dvoje, Anastasija Stolić. Zanimljiva je priča kako je nastala pesma Niz paukovu nit.
“Pre nekoliko meseci smo dobili ponudu od sarajevskog pisca koji piše roman sa ovim nazivom i poželeo je da napravi multimediajlnu priču o tome. To je podrazumevalo i pesmu sa istim nazivom. Ana Ubavić je čula za to i preporučila nas da uradimo pesmu. Dobili smo njen tekst i za vrlo kratko vreme smo snimili pesmu. Sada nas očekuje i snimanje spota”, kaže Marija.
Njihova očekivanja kada se radi o muzici nisu velika. Niko od njih ne mašta o svetlima reflektora na velikim pozornicama. Ono što oni žele je da traju, da ovom gradu vrate rok, da ljudi znaju reči njihovih pesama.
“To nam se desilo na promociji albuma kada su oni koji su bili tu, a bilo je puno ljudi, pevali zajedno sa nama. Nisam mogla da verujem da se to dešava. Prosto me je to ostavilo bez reči. Bio je to najlepši trenutak za mene. Čak su i oni koji su navratili samo da popiju piće, a nisu ni znali šta se dešava u klubu u kome smo svirali, ostali da nas slušaju do kraja. To je predivno i to je znak da smo uspeli da svojim pesmama kod tih ljudi pokrenemo neke emocije, da ih dotaknemo, da ih nateramo da ostanu i da nas slušaju”, kaže Marija.
Članovi benda dodaju da je mladim muzičarima teško da traju, da je to preskup “hobi”, ali i da su oni imali tu sreću da ih podrže njihove porodice.
“Mi uspevamo da trajemo nekoliko godina, ali sa puno truda i rada. Snalazimo se. Neki od nas rade, a ostale pomažu roditelji. Veliki problem je pronaći i prostor za vežbanje, ali to mora da se plati. Drugi problem je što nemamo gde da sviramo. Voleli bi smo da u Nišu postoji neko mesto gde bi mladi bendovi mogli da se predstave publici i da to bude neka vrsta odskočne daske za njih”.
Članovi Hazela imaju i planove za budućnost. Robert kaže da je njegova želja da pokažu da roken rol nije nestao i da ga mladi održavaju. Dodaje da bi drago bilo i starijim rokerima u Nišu da vide da dobijaju naslednike.
“Niš je uvek bio grad roken rola, ima puno mladih bendova ali oni ne dobijaju dovoljno pažnje”, dodaje Marija.
Sebe za pet godina vide na nekom većem festivalu. Za sada pokušavaju da imaju što više nastupa u što više mesta. Predstoji im velika borba za mesto na niškoj, a onda i na srpskoj rok sceni. Dobra stvar je to što se oni ne predaju, što imaju jasan cilj pred sobom i što od tog cilja ne odustaju. Zaštitili su se i svojim imenom. Hazel na engleskom znači lešnik. Njegovo jezgro je zaštićeno čvrstom ljuskom koja ga štiti. To je suština ovog mladog niškog benda. Da se zaštite i da traju, a sudeći po tome kako se stvari odvijaju na dobrom su putu.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
