Nekadašnja kafana KASINA bila je mesto druženja i trgovačkih dogovora tu je radila i „Čarobna lampa“

Zgrada je podignuta u poslednjoj deceniji XIX. veka, kao kafana. Tokom vremena zgrada je menjala vlasnike i naziv lokala ali ne i namenu. Prvobitno je bila vlasništvo niškog trgovca i kafedžije Mite I. Garića, tada se i zvala  po vlasniku Garićeva kafana.

Mita Garić, jedan od najpoznatijih Nišlija, je pored kafane imao i veliki podrum vina i rakije. Pred početak Prvog svetskog rata, Garić je kafanu prodao Nastoru Nerandžiću, koji je dao ime „Kasina“ i odlučio je da goste, osim jelom i pićem, zabavlja i prikazivanjem filmova. Cena karte je bila uračunata u cenu pića.

Kada je „Kasinu“ preuzeo Stojan Veličković, učinio je da se bioskopske ulaznice posebno naplaćuju, što su njegove kolege, niške kafedžije, protumačile kao neviđeni skandal. Zajedničkim zalaganjem oni su uspeli da gradske vlasti Veličkoviću brzo zabrane prikazivanje filmova. Neposredno pred izbijanje Drugog svetskog rata, kafana je ponovo promenila naziv i vlasnika i postala „Velika Kasina„, kada ju je kupio Aleksa Marković.

Jedan od prvih pokretnih bioskopa u Nišu bio je smešten u tadašnjoj poznatoj kafani ,,Kasina,, Nišlije prvih dana od dolaska ove atrakcije nikako nisu mogle da prihvate taj naziv biskop, već su govorili ,,Čarobna lampa,,. Svejedno, sala ,,Kasine,, je bila prepuna u vreme kada su se održavale projekcije. Na sredini kafane bile su prikovane letve i preko njih razapet beli čaršav. Čovek koji je bio operater prvo bi pre projekcije poprskao platno vodom jer su se i sa druge strane nalazili gledaoci. Oni su plaćali ulaznice po nižim cenama jer su film gledali naopako. ,,Čarobna lampa,, je radila i u hotelu ,,Ruski car,, u Obrenovićevoj ulici gde je kasnije dugo radio čuveni bioskop ,,Istra,, a danas ,,Vilin grad,,.

Zgrada predstavlja pravo remek delo građevinarstva. Krovna konstrukcija širine nešto više od 15m i dužine 30m i danas odoleva zubu vremena bez ikakvih potpora. Kafaka „Velika kasina“ bila je poznata po zabavnim i kupturnim manifestacijama, koje su ovde organizovane između dva rata. Društvo „Abrašević“ davalo je svoje pozorišne predstave, Građanska kasina organizovala predavanja i koncerte, a poznati niški „Bata Lakin kvartet“ često je ovde nastupao. Posle Drugog svetskog rata u ovom objektu je, 1959. godnne, otvorena prva samoposluga u Nišu – „Srbija „- koja je kasnije preuređena u Izložbenu galeriju „Srbija“. Restitucijom je vraćena vlasnicima koji su prostor izdali Raifajzen banci.

Niški hroničar Vukadin Dimitrijević, kaže da su niške kafane bile najbitnije mesto gde su se razmenjivale informacije.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.