Narodni muzej Niš je tokom 2017. godine ostao bez objekta u ulici Generala Milojka Lešjanina broj 14, gde se poslednje 52 godine nalazi uprava ove ustanove kulture.
Restitucijom zgrada je vraćena zakonskim naslednicima, koji nisu pristali ni na kakav drugi vid obeštećenja sem da im se kuća vrati u vlasništvo. Da problem bude veći, osim uprave, u tom objektu su smeštene i konzervatorsko-reparatorske radionice i odeljenje dokumentacije.
„Iskreno se nadam da ćemo mi ovu godinu „preživeti“ u tom prostoru, iako objektivno očekujem da će i nas zadesiti sudbina „Galerije Srbija“. Samo preseljenje uprave je najmanji problem, veća nam je briga kako očuvati osnovnu funkciju muzeja, koja se tiče očuvanja muzejskih vrednosti brojnih artefakata koji se sada nalaze u depoima. Mi naše muzejske predmete dobrim delom čuvamo neadekvatno i taj ko reši pitanje depoa u Narodnom muzeju, koje od osnivanja nije rešeno, zaslužuje spomenik“, kaže direktor Narodnog muzeja Niš Nenad Spasić.
Iako je postojao predlog da se vlasnik zgrade obešteti na određeni način, to nije realizovano. Zgrada u ulici Generala Milojka Lešjanina izgrađena je 1927. godine, a vlasnik je niška porodica Stevanović, kojoj je u periodu posle Drugog Svetskog rata oduzeto više objekata na ovoj lokaciji.
Kao moguće rešenje problema preseljenja muzeja, bio je objekat na uglu ulica Generala Milojka Lešjanina i Kneginje Ljubice, preko puta nekadašnjeg „Ureda“. Međutim, taj predlog je na jednoj od sednica Skupštine grada povučen.
„Bilo je nagoveštaja da se prostor priprema za Galeriju koja je ostala bez krova nad glavom, i da bi u jednom delu objekta trebalo da budu smešteni deo Gradske uprave i neko javno preduzeće. Nama u muzeju ne bi smetalo da delimo prostor sa Galerijom, imajući u vidu da mi sarađujemo i upućeni smo jedni na druge, ali još se tu ništa ne zna. Ono što u ovom trenutku možemo da uradimo je da se pismenim putem obratimo svim nadležnim institucijama u gradu, a onda i javno putem medija, sa predlogom da na kvalitetan način rešimo ovaj problem“, kaže Spasić.
Jedina dva objekta koja su u stalnom vlasništvu muzeja su objekat Galerije „Sinagoga“ i zgrada stalne arheološke postavke u Nikole Pašića 59, koja je zidana 1892. godine.
„Prvobitno je u toj zgradi bilo sedište jedne kreditne banke, ali je vremenom menjala namenu i danas se nalazi u trajnom vlasništvu muzeja. Čak je i za objekat koji smo nedavno dobili od grada, u ulici Aleksandra Nenadovića bilo reči da je predmet restitucije, međutim, detaljnim proverama ustanovljeno je da ipak nije“, objašnjava Spasić.
U novom objektu u planu je uređenje stalne postavke dva legata – spomen sobe Stevana Sremca i Branka Miljkovića, što bi, kaže Spasić, predstavljalo embrion budućeg književno-memorijalnog muzeja.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
