Požutele stranice starih niških listova govore nam o tome kako su se nekad slavile krsne slave.
Ručak za uži krug, vrata svima otvorena
Mnogi naši viševekovni običaji su zanemareni, ali ih nisu zamenili bolji, već, uglavnom primitivniji, sa namerom da se pokaže bogatstvo ili lažno poštovanje nekakvog reda. O tome najbolje govore svadbe, ispraćaji u vojsku, pomeni, proslave krsne slave ….
Sa požutelih stranica nekih listova koji su u Nišu izlazili između dva rata ima dosta zanimljivih detalja kako su viđenije (ali i ostale) porodice slavile krsnu slavu.
Naime, svečani ručak (ili večera) bio je samo za uže članove porodice. U toku dana krsne slave vrata su bila širom otvorena za čestitanja od strane komšija, rođaka, kolega, prijatelja, poslovnih partnera ….. Posedelo bi se na kratko, a posluženja su bila sa obaveznim žitom, kolačima, sokovima, rakijom, domaćim likerom, vinom.
Poznatije porodice koje nisu mogle da slave slavu iz nekog razloga, najčešće zbog smrtnog slučaja u porodici ili teže bolesti, imale su običaj da o tome daju oglas u novinama. Kao i oglas da su ponovo počeli da slave.
Tako „Slobodna Tribuna“ od 14. novembra 1929. godine, u rubrici Svečari, donosi i sledeće oglase:
„Lazar Nikolić, ciglar, primaće ove godine posetu o svojoj slavi Sv. Đurđica16 ov. m. Stan Gimnazijska 12.“
Josif Penčić, industrijalac, neće primati ove godine uobičajene posete o svojoj slavi Sv. Arhangela“
U „Niškom Glasniku“ od 18. novembra 1923. godine može se pročitati da Dragiša Cvetković, predsednik Niške opštine, neće slaviti zbog žalosti u porodici, a štampar Kosta Stefanović „zbog neugodnog stana“. Ugledni arhitekta Julijen Djupon u istom broju poziva prijatelje da ga posete, jer će slaviti svoju slavu Sv. Arhangela Mihajla.
U „Narodnim Novinama“ (23-24. novembar 2002. godine) Nišlijka Miroslava Milošević, stara preko 80 godina, ćerka poznatog niškog trgovca Konstantina Mitića Kaplara, u razgovoru sa novinarkom Olgicom Davidović seća se kako se nekad obeležavala krsna slava:
„Slave su nekad bile veoma omiljeni vid druženja, ali se nisu slavile kao danas. Tada je dolazilo mnogo gostiju, posluženje je bilo drugačije: žito i kolači, rakija i vino ….. A na ručku je bila samo bliža rodbina. Danas se slavi uz mnogo hrane i pića …„
Gosti su, dakle, dolazili da bi čestitali slavu i domaćinu i ukućanima poželeli dobro zdravlje, dug život i sreću, uvažavajući time taj dom i porodicu.
Neko će se, verovatno, setiti Stevana Sremca i njegovog dela „Ivkova slava“. Ali, to je bio izuzetak, zbog čega je ta slava i ušla u književno delo …..
Izvor: Niski Vesnik
Autor
Milan Novaković
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
