Uspomene starog Nišlije D. Mileta Cvetanovića, učitelja u jagodinmalskoj školi, iz vremena kad su bili Turci
Jagodin – mala je deo Niša na desnoj obali Nišave od Tvrđave do nekadašnje tekstilne fabrike Mite Ristića i od Nišave do crkve Sv. Pantelejmona. Naselje je tu postojalo još u davna vremena, a tu je i bila velika nekropola, odakle i potiču brojna arheološka nalazišta. Ime je dobila u 18. veku po grupi porobljene šumadijske raje iz okoline Jagodine koju je Turčin Abdurahman – efendija zaselio na svom čifliku preko Nišave. Tako su Jagodinmalci postali niške čifčije, koje su služile na imanju.
Do Jagodin – male se stizalo preko plićaka – gaza na Nišavi, a kad je voda bila velika, moralo se okolo, preko tvrđavskog mosta. Kažu, bila je i skela više današnjeg mosta – kod Rajkovih vrba. Nekada davno u antičko doba tu negde, ispod fabrike, zabeležili su istraživači, bio je i most, čije je stubove na levoj obali video jedan od osnivača niškog Narodnog muzeja gospodin Gojković. Po nekim podacima, oko 1915. godine, podignut je drveni most na mestu današnjeg jagodinmalskog mosta (mosta “Mladosti”).
Početkom dvadesetog veka, prema Vinterovom planu, prosečena je glavna jagodinmalska ulica od mosta do fabrike koja je brzo obogaćena mnogim zanatskim i trgovačkim dućanima i kafanama. Mnoge Nišlije se sećaju stare potkivačke radnje na raskrsnici ka Panteleju, koja je istrajavala više godina i posle Drugog svetskog rata.
Jagodin – malu nisu naseljavali samo čifčije Jagodinmalci već, i u “tursko doba”, mnoga srpska domaćinstva koja su pridošla iz okolnih sela: Donjeg i Gornjeg Matejevca, Kamenice, Knez-Sela, Malče, Donje i Gornje Vrežine, pa i iz Gabrovca.
Poznati niški učitelj iz vremena pre oslobođenja od Turaka D. Mile Cvetanović, kao očevidac iz tog vremena i na osnovu onoga što je slušao od starijih ljudi, pričao je avgusta 1930. godine za list “Niška slobodna tribuna” o crkvištu Sv. Pantelejmona i prazniku, o česmi. Tom prilikom on je govorio i o vrlim Jagodinmalcima:
“Pre oslobođenja Niša od Turaka, potreba je bila da i ja budem učitelj u jagodin mahali. Pored dužnosti školske nastave, radio sam i na uređenju svetog pantelejskog mesta. U pomenutoj mahali bio je onda po njegovom temperamentu i tihi uvaženi sveštenik Todor Popović. On mi je bio desna ruka, a uzoriti građani jagodin mahale, bili Srbi, čelik karaktera i neustrašivi borci u svakom pogledu. Turci su veoma mrzeli jagodin mahalce, pa od inata i mržnje, Turci su ih zvali Karadaglijama – Crnogorcima.
Jagodin mahalci su me svagda slušali i pomagali su moje zamisli: nacionalni, humani i patriotski rad. Probudio sam ideju i učinio sam, da se ponovo otpočne slaviti i praznovati svake godine, po starom kalendaru 27. jula ( po novom 9. avgusta ), dan Sv. Pantelejmona iscelitelja, u Jagodin mahali, Nišu, okolini. I ako rekoh da nije bilo crkve ni crkvišta. ja sam ipak od pobožnih Jagodin mahalaca načinio jednu veliku ikonu, tri sveca, … ripide …. krst, dve zvezde, dva svećnjaka.
Govoreći za novine stari učitelj Cvetanović je, opisujući i samu svečanost Sv. Pantelejmona, hteo da mlađi naraštaji vide i uvere se “kako su ondašnji uzor i čelik, Srbi, rodoljubi umeli poštovati nacionalne ideje i bogomolje i očuvati svoju svetu veru…. a po cenu svog života…. očuvali ono što je naše – Srpsko”.
Tekst je deo projekta „Upoznaj Pantelej“ koji je podržan od strane GO Pantelej u okviru raspodele sredstava za finansiranje proizvodnje medijskih sadržaja u 2017.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
